Poruka: #26

Da li ste ikada sanjali o tome da imate sopstveni muzički studio? Znam da jeste. I možda vam se želja jednog dana i ostvari (ili ne) ali do tada evo nekih veoma interesantnih potpuno besplatnih Linux distribucija otvorenog koda sa poboljšanjima i funkcijama koje su namenjene muzici, zvuku, pa čak i video produkciji.

1. JackLab Audio Distribution (JAD skraćeno) je Linux distribucija koja je kreirana posebno za muzičare i producente koji žele da se prebace na rešenje otvorenog koda. Čak i ako još nije u finalnoj verziji, JackLab se veoma trudi da obezbedi svojim korisnicima najbolje profesionalne audio alatke na platformi otvorenog koda. Programeri su izabrali openSUSE Linux distribuciju kao osnovu za JackLab zato što oni misle da je ona najbolje podržana, jednostavna i laka za upotrebu kao i laka za prilagođavanje.

2. Musix GNU+Linux je još jedna distribucija otvorenog koda koju vam preporučujem da isprobate ako planirate da pokrenete muzički studio, zato što takođe obezbeđuje besplatne i profesionalne alatke za muzičare i audio operatere. Musix omogućava da kreirate CD-ove, publikujete i štampate muzičke rezultate, kreirate MIDI instrumente, snimate i reprodukujete audio i MIDI, editujete/miksujete audio numere, smanjujete šuma i korigujete snimke, kreirate audio efekte u realnom vremenu i još puno toga. Musix je podržan na više jezika, uključujući Spanish, Galician, Catalan, Basque, English, Portuguese i French a isto tako može da se upotrebi za video produkciju i grafički dizajn.

3. Čak iako je ovo prilično nov proizvod u svetu multimedijalnih kreacija otvorenog koda, Ubuntu Studio se nalazi na trećem mestu zbog njegovog širokog raspona audio, video i grafičkih alatki. Kao i JackLab i Musix, Ubuntu Studio je takođe opremljen profesionalnim alatkama koje su ljudima poznate. Ubuntu Studio (kao što i ime govori) je derivat najmoćnije Linux platforme danas, Ubuntu Linuxa. Jedino ograničenje u upotrebi Ubuntu Studio je vaša mašta.

4. Linux MultiMedia Studio ili LMMS skraćeno, je još jedna veoma popularna Linux distribucija koja obezbeđuje profesionalne audio alatke za muzičke entuzijaste. Ona nudi besplatnu alternativu za popularne (ali komercijale i zatvorenog koda) programe kao što su FruityLoops, Cubase i Logic. Linux MultiMedia Studio vam daje mogućnost da proizvedete muziku na vašem PC-ju sintetiziranjem i kreiranjem zvukova, uređivanjem semplova, sviranjem uživo pomoću tastature i još puno toga. Pomoću Linux MultiMedia Studio možete da proizvedete elektronsku muziku na računaru, tako da ne treba da kupujete skup hardver da biste imali dobar zvuk i napravili dobru muziku.

5. DeMuDI je skraćenica za Debian Multimedia Distribution i to je Linux distribucija koja je zasnovana na Debian-u sa poboljšanjima i funkcijama koje su namenjene muzici, zvuku i video produkciji. Ono što je toliko specijalno u DeMuDI-u je činjenica da ima kernel unapređen zakrpama, kako bi poboljšao audio performanse. DeMuDI projekat sadrži program za snimanje višestrukih trekova na hard disk, fizičko modelovanje i virtuelne analogne sintisajzere, beat box-ove, MIDI sekvencere, procesore, i Advanced Open Architecture Synthesis sisteme kao što je Csound.

6. Dyne:bolic je prijateljski nastrojena Linux distribucija koja je oblikovana za potrebe medijskih umetnika, kreativaca i aktivista kao praktična alatka za multimedijalnu produkciju. Ona vam omogućava da manipulišete, snimate, editujete, šifrirate i konvertujete audio i video strimove. Dyne:bolic je optimizovan da se pokreće na sporijim računarima, pretvarajući ih u potpune medijske stanice. Takođe može da se upotrebi na modernim XboX igračkim konzolama.

7. Još jedna Debian zasnovana Linux distribucija, 64 Studio sadrži besplatan program otvorenog koda za kreiranje digitalnog sadržaja i na i386 i na x86_64 hardveru! Da, dobro ste čuli, 64 bitne platforme. S obzirom da 95% današnjih procesora podržava 64-bitnu tehnologiju to čini 64 Studio moćnom multimedijalnom stanicom. Pronaći ćete mnogo moćnih programa koji su namenjeni za audio produkciju u 64 Studio, ali ćete takođe naći i programe za video, 2D i 3D grafičku produkciju. 64 Studio je testiran na moćnom dual Opteronu, dual core Athlonu i Turionu.

8. StartCom MultiMedia Edition je višenamenska Linux distribucija sa ugrađenim Recording Studio, Video Manipulation Platform i Entertainment Center. Odeljak muzičke produkcije nudi neke istaknute programe kao što su Rosegarden, Audacity, Muse i mnogo, mnogo alatki za manipulisane zvučnim efektima, sintisajzera, semplerai sekvencera. Zasnovan je na Red Hat Enterprise sistemima. StartCom MultiMedia Edition može da posluži kao kompletan studio za snimanje a njegova upotreba zahteva prilično znanja i vežbe.

9. APODIO je GNU/Linux operativni sistem koji sadrži audio, video i grafičke alatke. On je zasnovan na Mandriva Linuxu i dizajniran je za muzičare i multimedijalne entuzijaste. APODIO može da se upotrebi kao Live CD ili može da se instalira na particiju hard diska. APODIO projekat je deo dugotrajnog poduhvata.

10. m-dist je prilično star Linux sistem koji je podešen za MIDI i audio upotrebu. Ne postoji program koji treba da instalirate zato što je ovaj Live CD od 144 MB ISO spreman da bude narezan na prazan disk, da bi se butovalo sa njega. On poseduje MIDI sekvencer, digitalnu radnu stanicu, ALSA MIDI konektor, mašinu za bubnjeve i audio procesor u realnom vremenu.

http://www.kombib.co.yu/vest.php?s=1899

Poruka: #27

Citat:Originally posted by Zoran616
4. Linux MultiMedia Studio ili LMMS skraćeno, je još jedna veoma popularna Linux distribucija koja obezbeđuje profesionalne audio alatke za muzičke entuzijaste. Ona nudi besplatnu alternativu za popularne (ali komercijale i zatvorenog koda) programe kao što su FruityLoops, Cubase i Logic. Linux MultiMedia Studio vam daje mogućnost da proizvedete muziku na vašem PC-ju sintetiziranjem i kreiranjem zvukova, uređivanjem semplova, sviranjem uživo pomoću tastature i još puno toga. Pomoću Linux MultiMedia Studio možete da proizvedete elektronsku muziku na računaru, tako da ne treba da kupujete skup hardver da biste imali dobar zvuk i napravili dobru muziku.
http://www.kombib.co.yu/vest.php?s=1899

LMMS je applikacija ,a ne distribcija da ispravim.inače LMMS je veoma lep program ,nije kao Ableton,još jako mnogo treba da prođe da bude kao Ableton al svakako podržavam razvoj ovog programa koji obećava

Poruka: #28

Komandna linija. Uliva strah u srca mnogih Linux korisnika. Oni nevoljno otvaraju svoje terminale u kojima ih čeka prompt, sa kursorom koji trepće u ritmu njihovog ustreptalog srca. Šta želi kursor koji trepće? On očekuje nešto. On želi nešto.

U redu, znam da ovo nije horor film, ali priznajte (ako ste početnik) da terminal koristite samo ako morate i ako nemate nijedno drugo rešenje.

Rad u terminalu je težak za većinu korisnika. Navigacija u komandnoj liniji možda predstavlja misteriju i za vas, ili ste se možda malo upoznali sa radom u njoj i sada se pitate: od svih ovih komandi, koje bih trebao stvarno da koristim? Koje od ovih komandi će mi biti od najveće pomoći u konkretnim situacijama?

U svakom slučaju, probaćemo u ovom članku da razjasnimo vaše nedoumice. U nastavku tekst objasnićemo komande za koje mi mislimo da su najkorisnije novim korisnicima. One se kreću od osnovne navigacije do komandi koje su odlične za rešavanje različitih problema. Postoje dve glavne komande za navigaciju. Naravno, ima ih više, ali ove dve će vam omogućiti da za tren oka opušteno bazate po vašem računaru.

Kompjuter biblioteka - ostatak teksta

Poruka: #29

Vremena kada ste u GNU/Linuxu imali samo crni ekran i slova su daleko iza nas. GNU/Linux je i dalje zadržao tu osobinu da je komandni operativni sistem, ali su za njega razvijena razna grafička okruženja koja nam, najprostije rečeno, pružaju ikonice, menije, prozore i sve ostale grafičke elemente (i programe). Ta odvojenost grafičkog okruženja od samog sistema je jedna od najboljih osobina GNU/Linux (i UNIXA), jer se time povećava stabilnost sistema – jednostavno, ako dođe do pada grafičkog okruženja, to ne mora da dovede do pada celog sistema. Jedno od najkvalitetnijih grafičkih okruženja je GNOME – slobodno grafičko okruženje nastalo 1997. godine, koje se zasniva na GTK biblioteci. GNOME je skraćenica od GNU Network Object Model Environment, ali je danas taj naziv izgubio značenje, tako da se retko gde pominje i obično se u govoru koristi naziv Gnom, što ćemo praktikovati u nastavku teksta. Gnom dolazi instaliran uz veliki broj popularnih distribucija GNU/Linuxa, kao što su: Ubuntu, Debian, Fedora itd.

Miloševa strana - ostatak teksta

Poruka: #30

Svako ima svoj ukus, pa tako ni mi ne možemo da kažemo da je Gnom najbolji od svih. Ali možemo da ga preporučimo svakome ko želi stabilno, brzo, i relativno “lagano" grafičko okruženje

U prošlom broju smo se upoznali sa osnovnim funkcijama i mogućnostima grafičkog okruženja Gnom. Sada ćemo videti kako možemo da podesimo i prilagodimo Gnom svojim potrebama.

Podešavanja

Moduli za podešavanja okruženja Gnom se nalaze u meniju System podeljeni u dva podmenija: Preferences i Administration. U prvom podmeniju se nalaze moduli za lokalna podešavanja vezana za aktivnog korisnika, dok se u potonjem nalaze moduli za sistemska podešavanja kojima se ne može pristupiti bez administratorske lozinke. MenuAdministracija obuhvata: podešavanje vremena i datuma, podešavanje deljenja direktorijuma preko mreže, dodavanje i uređivanje novih korisnika i korisničkih grupa, podešavanje mreže, “privezak za ključeve" (upravljanje ličnim informacijama), podešavanje login managera (GDM), kao i podešavanje servisa koji će biti pokrenuti tokom učitavanja sistema. Gnom poseduje odličan program za podešavanje mreže koji može nadomestiti nepostojanje kontrolnih centara na nekim Linux distribucijama.

Miloševa strana - ostatak teksta

Poruka: #31

http://www.kombib.co.yu/vest.php?o=0&s=3231

Ako prelazite sa Windows-a na Linux, možda ćete želeti da probate nešto sasvim drugačije i novo. Ili ćete želeti da povežete pouzdanost i kreativnost vašeg novog operativnog sistema sa interfejsom iz Windowsa koji je lak za korišćenje, kao što je to slučaj sa ovim e-mail klijentima.

1. Evolution - Linux e-mail program

Ovaj odličan e-mail klijent, kalendar i grupna aplikacija ne samo da izgleda kao Outlook, već mu je ravan i što se tiče mogućnosti i funkcionalnosti.

2. Mozilla Thunderbird - Linux e-mail program

Mozilla Thunderbird je kompletan, bezbedan i veoma funkcionalan e-mail klijent i čitač RSS vesti. On vam omogućuje da efikasno i sa stilom upravljate vašom e-mail korespondencijom. Pored toga, Mozilla Thunderbird vam omogućuje da filtrirate spem i ostalo đubre.

3. KMail - Linux e-mail program

Integrisan sa lepim KDE desktopom, KMail je moćan, ali lak za savladanje i korišćenje, pogotovo ako prelazite sa Windows-a.

4. Balsa - Linux e-mail program

Balsa je deo Gnome desktop okruženja (koje je isto toliko lepo kao i KDE), ali još ne može da se poredi sa KMail-om u naprednim funkcijama.

5. Sylpheed - Linux e-mail program

Sylpheed je prijateljski e-mail klijent sa interfejsom koji je izuzetno lak za korišćenje. Postoji nekoliko stvari koje Sylpheed radi bolje od Balsa-e, ali ima i nekoliko funkcija u kojima Balsa ima prednost.

6. Alpine - Linux e-mail program

Alpine je moćan konzolni e-mail program koji vam omogućuje da produktivno upravljate vašim e-mail komunikacijama zahvaljujući velikom broju automatizacija.

http://email.about.com/cs/linuxclientrev...an_evo.htm
http://email.about.com/cs/winclientrevie...erbird.htm
http://email.about.com/cs/linuxclientrevs/gr/kmail.htm
http://email.about.com/cs/linuxclientrevs/gr/balsa.htm
http://email.about.com/cs/linuxclientrev...lpheed.htm
http://email.about.com/od/linuxemailclie...alpine.htm

Poruka: #32

Samim tim što je neko u svojoj kolumni stavio link ka našoj zajednici zaslužuje da se nadje na ovom mestu. Autorka je Iris M. Čitanje obavezno.



Interesantan slučaj se dešava u Amsterdamu, koji je na teške muke stavio čelnike Microsofta – krajem ove godine im ističe ugovor sa upravom grada, koja žestoko razmišlja o tome da li im se više isplati da se prebace na operativni sistem GNU/Linux. Migraciju planira i lokalna uprava u Minhenu. Osim ovog istaknutog primera imamo i sve popularnije distribucije: Ubuntu, Fedora, Debian itd.

Tehnopolis - ostatak teksta

Poruka: #33

Office na srpskom, prva epizoda

Bez obzira na činjenicu da se mnogi u lokalizovanom okruženju osećaju kao ribe na suvom, sama potreba za prevedenim korisničkim okruženjima svakako postoji. Bilo da je znanje engleskog jezika kada su u pitanju računarski programi fotografsko ili suštinsko, puno je onih koji ga uopšte nemaju i kojima bi reč maternjeg na ekranu bila od velike pomoći.

Država je, čini se, ovo uvidela, te već izvesno vreme traju projekti lokalizacije popularnih programskih paketa iz sveta slobodnog softvera, među kojima je i najpopularniji slobodni kancelariski paket – OpenOffice.org (OOo).

Prevodom OOo bavi se ekipa koju je organizovao Matematički fakultet iz Beograda, koja je prethodnih meseci načinila važne korake u vidu završavanja i unapređenja kvaliteta prevoda ovog kancelarijskog paketa. Na sajtu priređenom u to ime dostupna su pakovanja Open-Office.org 2.4 (aktuelne verzije) za operativne sisteme GNU/Linux i Microsoft Windows.

Svet kompjutera - ostatak teksta

Poruka: #34

Na početku svog razvoja Ubuntu distribucija nije bila privlačna za korisnike koji su želeli moćan i atraktivan desktop „odmah iz kutije“, umesto raznih problema i kopanja po howto fajlovima radi rešavanja banalnih stvari kao što je instalacija dodatnog softvera i sl. U to vreme su mnoge poznate distribucije bile daleko bolja opcija, nudeći intuitivnije korišćenje, i viši stepen dorađenosti.

Međutim, korak kojim se razvija Ubuntu je neverovatan, a rezultati fantastični, pokazujući da je njegov pokretač pronašao pravi model koji će Linux podići na neverovatan nivo popularnosti i zastupljenosti. Ubuntu 8.04 spada u kategoriju LTS (Long Term Support) verzija, i on svojim kvalitetom to apsolutno opravdava. Sa ovim izdanjem, Ubuntu je postao toliko kvalitetan, rešivši skoro sve probleme koji su mučili ovu distribuciju i Linux generalno, da je ostavio daleko iza sebe mnoge druge distribucije koje su važile za neprikosnovena imena. Sa ovakvim kvalitetom, lakom i intuitivnom upotrebom, i neverovatno prijatnim doživaljem estetskog, ljudskog, i lakog, koji stvara u svima koji ga probaju bar i za 10 minuta, postigao je čarobnu formulu koja će ga izneti na vrh.

Iz tog razloga ćemo predskazati, da će Ubuntu postati vodeća Linux disribucija u budućnosti, a u slučaju da se komercijalna softverska industrija predomisli i počne sa masovnim objavljivanjem softvera za Linux, Ubuntu će ostvariti potpunu dominaciju na IT tržištu. Ako vam nije jasno zašto ovaj uvod u ovolikoj meri veliča poslednju verziju Ubuntua, odvojte nešto vremena i probajte ga. Nećete moći da ga zaboravite.

http://www.com-yu.com/novibroj/novi_broj...rija_je=35

Poruka: #35

Tekst na portalu Linux za sve o prednostima Linux operativnog sistema, namenjen pre svega početnicima.


1. Cena

Za Windows ćete morati platiti nešto preko 1000kn. Linux je u potpunosti besplatan, sve što vam treba je CD/DVD kojeg možete skinuti putem interneta, dobiti od prijatelja ili naručiti besplatan CD kojeg će vam poštar donjeti na kućna vrata.

2. Izbor distribucija

Za razliku od Windowsa, Linux sadrži na stotine različitih distribucija prilagođenih pojednim korisniku, tvrtki ili serveru. Svaka od njih ima svojih prednosti i mana, ali zbog velikog izbora sigurno ćete naći onu koja odgovara vašim potrebama. Nove verzije distribucija izlaze vrlo često, u periodima od par mjeseci. Sa druge strane, Windows je jedan, i Microsft nas počasti sa novom verzijom svakih par godina. Svaka od njih dolazi u "prividno" više izdanja, tipa "Home", "Basic" i sl. što su zapravo samo okljareštene verzije cijelih Windowsa sa nižom cijenom.

Linux za sve - ostatak teksta

Poruka: #36

Ubuntu ne bi trebalo smatrati samo desktop Linux distribucijom od izbora ukoliko bismo novo istraživanje koje su sproveli kompanija Canocal i analitička kompanija Red Monk uzeli kao indikator.

Naime, većina od 7000 poslovnih korisnika koji su učestvovali u ovom istraživanju i koji koriste Ubuntu Linux navode da ga koriste za kritične radne zadatke koji se tipično izvode na serverima kao što su proxy/cache-iranje, routing, sigurnost elektornske pošte, clustering, virtuelizacija, backup podataka i baze podataka.

ostatak teksta:
http://www.itsvet.com/tekst/ubuntu-me%C4...cima/2179/

Poruka: #37

How to make Ubuntu extermly fast.

15 tips for a better Linux expirience.