Poruka: #1

Pozdrav svima,
kao što znate ja sam već uradio jedan projekat za ovaj forum a to je Booster iako nije opensource računa se svejedno a sada otvoren poziv šaljem svim onima koji su zainteresovani i imaju pre svega solidno poznavanje jave da mi se pridruže u nekom sledećem projektu. Projekat bi u startu bio kačen na ppa ukoliko bi smo se opredelili za opensource varijantu, sve je stvar dogovora, makar je to uvek slučaj sa mnom bio. Potrebna znanja i preduslovi (java(pisanje razumljivog organizovanog koda sa komenarima), poznavanje SQL jezika solidno ,rad sa git-om). Svestan sam da ovde većina programera korsti python, koji je inače sjajan jezik, čak sam ga i ja koristio jedno vreme, međutim moja ljubav je java uvek bila i ostala .Neku ideju za projekat i nemam baš ali mi je želja da sa nekim nešto napravim. Trenutno sam prezauzet, ali u neko skorije vreme bih možda mogao početi sa realizacijom novog projekta(što naravno ne znači da ću stare projekte zapostaviti). Ako ima java programera nek se jave čisto da se prebrojimo ovde

Poruka: #2

Prvi odgovor pa nije od java programera, ali nadam se da necete zamjeri. Jos je malo i offt topic.

Nego zasto je medju linux korisnicima toliko popularan python? Cini mi se i da razvojni tim Linux Minta vecinu dodataka svom sistemu rade u pythonu. Koje su prednosti pythona? Ne znam python, ali koliko sam skontao njegov kod se ne prevodi nego interpretira, sto bi valjda znacilo i da je sporiji. Zar se python uopste moze porediti sa C, C++, Java itd.?

A taj projekat koji zelite pokrenuti, bio bi neka web aplikacija ili nesto slicno?

Poruka: #3

Поента са Питоном није брзина извршавања већ лакоћа изражавања...

Да појасним, Питон је направљен са намером да олакша програмеру усредсређивање на проблем а не на алоцирање ресурса итд. Такође, са данашњим машинама је много више вредније човеково време него процесорско време. Укуцај у терминалу python па import this и приказаће ти се такозвани "Зен Питона". Занимљиво парче текста (Марти Алчин је на овим принципима засновао своју књигу "Про Питон").


Имам превод али је на кућном рачунару, убацићу га када стигнем (стварно бих треба да више користим Гугл Диск ).

Једноставно, Питон + Глејд + ГТК3 су убитачна комбинација за брз развој програма. Говорим ово из властитог искуства, требало ми је једно три месеца да напишем употребљив клон Виндоус програма за ауто-школу за Линукс. Нисам се ни нешто претерано трудио, не више од десет сати недељно нисам трошио на писање.

Не могу да се сетим где сам прочитао ову мисао али иде овако отприлике: "1.000 линија Питон кода одговара Јава програму од 10.000 линија кода и Це++ програму од 80.000 линија кода".

Poruka: #4

(28.08.2012. 12.30 )komarx6 Piše:  Prvi odgovor pa nije od java programera, ali nadam se da necete zamjeri. Jos je malo i offt topic.

Nego zasto je medju linux korisnicima toliko popularan python? Cini mi se i da razvojni tim Linux Minta vecinu dodataka svom sistemu rade u pythonu. Koje su prednosti pythona? Ne znam python, ali koliko sam skontao njegov kod se ne prevodi nego interpretira, sto bi valjda znacilo i da je sporiji. Zar se python uopste moze porediti sa C, C++, Java itd.?

A taj projekat koji zelite pokrenuti, bio bi neka web aplikacija ili nesto slicno?

Programski jezik je samo alat, nebitno o kojem se jeziku radi, a na progameru je kako će taj alat koristiti. Što se konkretno pitona tiče, ima jako čitku sintaksu ima, odnosno rezervisane reči su mu veoma kratke što implicira sledeću činjenicu, a to je da se aplikacije u pitonu jako brzo pišu. Posebno je primenjen u oblasti matematike. Ali ima isto tako i svojih nedostataka, mislim prvenstveno na gui biblioteke i na python 3.0 (istina je može se koristiti TKinter za gui ali to je matora biblioteka koja ne znam koliko svetlu budućnost ima, ali neka to pravi python programeri procene to je samo moje neko mišljenje kao nekog ko je samo zagrebao površinu kad je python u pitanju). A što se projekta tiče, ja inače radim sve, i internet programiranje (php,mysql css, html, jquery) i desktop programiranje, čak sam zašao i u sveru mobilnog programiranja i trenutno tražim posao u nekoj ozbiljnoj firmi. To je bila mala digresija, pa dakle aplikacija bi morala biti makar dvoslojne arhitekture (klijent-server aplikacija), a možda čak i troslojne u zavisnosti o kompleksnosti projekta. Ali još uvek ne znam šta bi to moglo biti, jer sam prvenstveno mislio da vidim ko će se sve javiti na ovu temu, pa da onda na osnovu tih novih saznanja o veštinama tih korisnika, zajedno analiziramo tržište, naše mogućnosti i napravimo nešto svrsishodno. Ne zameram vam naravno što ste se javili a niste java programer, uvek mi je drago kada mogu sa nekim da prodiskutujem na ovu temu.

Poruka: #5

(28.08.2012. 15.41 )rajke88 Piše:  Ali ima isto tako i svojih nedostataka, mislim prvenstveno na gui biblioteke i na python 3.0 (istina je može se koristiti TKinter za gui ali to je matora biblioteka koja ne znam koliko svetlu budućnost ima, ali neka to pravi python programeri procene to je samo moje neko mišljenje kao nekog ko je samo zagrebao površinu kad je python u pitanju).

Не знам да ли си чуо за овај програм... Oн је написан у Питону и користи ГТК+ (тачније pygtk библиотеку).

Гуи Питон програмирање је једна од јачих страна језика јер постоји доста графичких библиотека и оне се веома добро развијају и панплатформске су (Виндоус, Мек, Линукс). Тако да је твоја тврдња нетачна. Такође, Deluge торент клијент је написан у Питону и Семафор (моје чедо) исто у Питону и ради на Линуксу (Убунту, Дебијан, Федора и Слеквер) и Виндоусу (тестиран на Виндоусу Икс Пе).

Poruka: #6

(28.08.2012. 16.25 )Kostić Piše:  Не знам да ли си чуо за овај програм... Oн је написан у Питону и користи ГТК+ (тачније pygtk библиотеку).

Dobro druže, čemu sad sarkazam? Vidim da od početka razgovora potenciraš poređenje između pytona i jave, na šta ja nisam imao namere da ti odgovaram niti sada imam, jer vrlo dobro znam koje su prednosti jednog i drugog programskog jezika. Razumem ja da si ti python korisnik sa dosta žara i ljubavi prema tom jeziku.. ali moraš naučiti da poštuješ druge ako želiš da i tebe drugi poštuju. A što se same moje izjave tiče ja sam napisao da TKinter nema svetlu budućnost, a ti si se odmah uhvatio za GTK+ što je nestandardna python-ova biblioteka za razliku od TKintera. Ovo je izjava jednog od glavnih ljudi odgovornih za TKinter biblioteku

Citat:CameronLaird calls the yearly decision to keep TkInter "one of the minor traditions of the Python world."

izvor http://wiki.python.org/moin/TkInter
Srpski prevod njegove izjave:

Citat:Kameron Laird donosi odluku godine i odlučuje da zadrži TKinter jer je jedna od manjih tradicija u svetu pythona

Dakle razmišljali su da ukinu potpuno podršku za tu biblioteku ali su se ipak predomislisli.

A u verziji pythona 3.0 apsolutno nije bilo raspoloživih gui biblioteka sem TKinter biblioteke i pyQT(vlasničke biblioteke) iza čega stojim čvrsto, jer sam radio istraživanje na tu temu tako da vrlo dobro znam šta govorim. Python 3.0 je objavljen zvanično

Citat:Python 3.0 final was released on December 3rd, 2008.

Izvor: http://www.python.org/getit/releases/3.0/

A trenutna verzija pythona je 3.2 a rc 3.3 je dostupan za skidanje. Što je od perioda za koji važi moja izjava pa do sad prošlo 4 godine i u međuvremenu se razvila podrška kao što je gtk+. A da je to stvarno tako kao što sam ja napisao možeš se uveriti i sam jer je podrška za pygtk izašla tek 2010 godine. Što je dve godine nakon datuma o kojem sam ja govorio, evo i citata:

Citat:PyGObject 2.26.0 released
Monday 27 September 2010 by Rafael Villar Burke
PyGobject 2.26.0 has been released. This is the first stable release in the 2.26.x series and introduces initial support for introspection and Python 3. As usual, sources can be fetched from here. Check out the release announcement and full list of changes.

izvor: http://pygtk.org/

Molio bih te da ne pišeš o nečemu bez konkretnih činjenica i da dobro pročitaš tekst pre no što nekog optužiš da priča neistinu.

A druga stvar, ovo nije odeljak za python nego za javu, tako da bih i na to želeo da ti skrenem pažnju kako bi sledeći postovi bili u duhu jave.

Poruka: #7

(28.08.2012. 15.41 )rajke88 Piše:  Ali ima isto tako i svojih nedostataka, mislim prvenstveno na gui biblioteke...

Ја не говорим о прошлости већ о садашњости. Конкретна чињеница је да постоје квалитетне Питон библиотеке за графичка сучеља. Што се тиче објашњења о Питону, то је био мој одговор члану komarx6 а не теби. И да, оно није био сарказам.

Poruka: #8

eeeeee ljui oko cega se vi svadjate....
ajd svi na pascal pa da zalijemo
(kako me je taj paskal nervirao u srednjoj.....)

Poruka: #9

(28.08.2012. 20.34 )profiler1982 Piše:  eeeeee ljui oko cega se vi svadjate....
ajd svi na pascal pa da zalijemo
(kako me je taj paskal nervirao u srednjoj.....)

Није ово свађа већ дискусија.
И мене је... Глупљу синтаксу у животу нисам видео...

Poruka: #10

Lepo piše na koju se verziju odnosi moj komentar, jer sam u tom periodu radio sa pythonom. Ti si mogao napisati da su se sada stvari promenile i da je podrška za python 3.2+ na znatno većem nivou, a ne mene optuživati da iznosim netačne informacije. Citiraš mene, a obraćaš se članu komarx6? Ok druže...

Edit: nek ovim editom svaka tenzija nestane. Čisto da se zna da nemam nikakvih negativnih naboja prema bilo kome ovde... U pitanju je očigledno bio nesporazum i brzopletost. U pravu si profiler, najbolje da se svi na paskal vratimo

Poruka: #11

Провери поруку број 3... Нисам цитирао тебе када сам први пут споменуо Питон у овој теми.

Poruka: #12

Ja nisam uopšte tebe citirao niti sam ti odgovarao na poruku 3, jer znam da se odnosila na korisnika komarx6. Već se opaska za sarkasam odnosila na početak poruke broj 5, kada si me citirao pa posle dodao svoj komentar.

Poruka: #13

Pozdavljam jedan programerski projekat i iako nisam ljubitelj jave, voleo bih da zavirim i pomognem kada imam slobodnog vremena (a nemam ga). Mogu da debagujem, organizujem kod, psujem one koji pišu loš kod i pomognem u planiranju, refactoringu...

Što se tiče python vs. java, spori su i jedan i drugi, imaju jednako dobre gui biblioteke i koliko je java na izdisaju, toliko je u stvari i dostupna na različitim platformama. Jezik se bira prema projektu, a ne projekat prema jeziku. Eto, ja bih pisao nešto u jeziku o kojem nemam pojma, čisto da naučim. Onaj ko ume da kodira, jezik mu nije problem. Između ostalog, kodirajte nešto što će biti korisno, pre svega vama, a onda i ostalima. Problem je održati tempo u open source timovima, što zbog motivacije, što zbog vremena i nesuglasica pa je zbog toga najbolje da pravite nešto šta vama treba ili prepravite nešto što vama smeta. To je najbolja motivacija. Ako može da posluži još nekome, tim bolje, vremenom će se priključiti.

Što se projketa uopšte tiče, prvo definišite cilj/namenu, pa onda nekoliko checkpointa i krenite odmah da radite. Waterfall paradigma vođenja projekata uglavnom ne pali u FLOSS svetu.

Mala šala na račun komentara, bolje pišite kod koji je bilo kome razumljiv bez komentara.

I na to ću još da dodam - pod obavezno vcs, unit testing, issue tracker i wiki, pa čak i dopisna lista. U knjigama „open advice“ i „the art of community“ ima finih saveta na temu vođenja open source projekata.

@rajke88 veći deo ovog posta nije upućen tebi, da ne pomisliš slučajno da se sad nešto pravim važan i solim ti pamet. Ja sam klinac i nemam pojma o programiranju, ali neke stvari sam primetio za ovih nekoliko godina tokom kojih kao ozbiljnije radim nešto. Možda nekome posluži.

I... jedan od ideja za projekat, eto, meni se u glavi vrzma neka idejica o online platformi/alatu za pravljenje časopisa. Prošlo je već skoro pola godine od kako smo počeli sa časopisom (LiBRE!) i sada se već iskristalisalo koje alate za šta koristimo. Sajt, forum, lista, IRC - to sve šljaka kako treba i ne treba menjati, ali najvažniji deo posla se odvija na wikiju. Tamo autori (i urednici) kače tekstove, pa se čekiraju tekstovi (po pitanju kvaliteta), pa se radi lektura i opet se čekira, pa se radi dizajn i sklapanje PDF-a, pa opet čekiranje. Tu ima dosta čekiranja koje mi peške radimo na wikiju, a to bi moglo lepo spakovati u jednostavnu web aplikaciju.

Zahtevi?

1. smeštanje tekstova
2. označavanje tekstova (da li je objavljen, da li je prihvaćen, da li je lektorisan...)
3. selekcija tekstova i sklapanje novog broja na sajtu
4. više nivoa privilegija (posetilac, autor, urednik, root)
5. kalendar, podsetnici, prikazivanje logova sa sastanaka, prikaz RSS-a sa foruma?
6. generisanje HTML odnosno ePUB izdanja
7... možemo u nedogled.

Ozbiljno razmišljam da u konačno blizom vremenu nekako skuckam ovo (wiki me nešto nervira), a koristio bih python (flask), sqlite (sqlalchemy), šminkano u JS, Ajax, jQuery, upotrebljene pojedine blagodeti HTML5 standarda.

Eto, da vam raspirim maštu.

Druga ideja, je IRC bot koji mi je napola napravljen, ali nikako da se smislim da ga završim. Neka vrsta batlera za IRC kanale domaćih zajednica. Recimo, kolekcija pluginova za supybot ili ako neko baš hoće da se zeza, onda tcl za eggdrop.

Besplatan časopis o slobodnom softveru LiBRE!: https://libre.lugons.org/
Linux User Group of Novi Sad (LUGoNS): https://lugons.org/

Poruka: #14

Kao што рекох, оно није био сарказам већ шаљива опаска на то како постоје добре, квалитетне гуи библиотеке. У вези пројекта, хватајте dootzky-ja за гушу, он је главни кафе-мајстор за Јаву и Андроид на форуму.

Poruka: #15

E da, jedna od ideja koja me muči je online programiranje u parovima. Dogovorite se lepo da tada i tada radite, nakačite se na neki video conference, poterate vim kroz screen ili sharujete ekran (vnc ili X kroz ssh?) i dok jedan kucka kod, drugi gleda i komentariše da li bi i kako on to drugačije uradio. Može da bude izuzetno produktivno, samo nisam siguran kako bi to išlo preko neta, a zanima me.

Besplatan časopis o slobodnom softveru LiBRE!: https://libre.lugons.org/
Linux User Group of Novi Sad (LUGoNS): https://lugons.org/

Poruka: #16

@Atlantic777 taman posla čak i da je sav tekst meni namenjen moram priznati da interesantno zvuči. Nema nikakve veze koje si godište, programiranje nema veze sa godinama, već sa idejama i entuzijazmom. Ova tema koju sam ja otvorio nije nikakvo moranje, projekat ne mora da se desi iako bih ja zaista najiskrenije voleo. Svrha ove teme je upravo da zaintrigira programere na ovom sajtu, pa moglo bi se reći i u Srbiji! jer je ovo broj jedan forum za ljubitelje tehologije u Srbiji, makar po meni. Hoće li se Srbi jednom ujediniti evo ovo je poziv za sve programere, da se uključe.. da daju svoje predloge o projektima.. Da napišu nešto o sebi i ja sam siguran da će neko naći odgovarajuću osobu za saradnju u nekom narednom periodu.

@Kostić nemam se zašto ljutiti, jesam ja malo tvrdoglav al sam dobronameran u principu. Ti si dobar momak vredan radan, i svaka čast na projektima koje si uradio do sad. Možda bi smo svi trebali drugačije da razmišljamo... Što je rekao @Atlantic777 da se programski jezik bira po projektu. Ako bi postojala dobra ideja za neki projekat onda bi se kasnije mogli lako izabrati softverski alati. U principu ko poznaje osnove objektno orijentisanog programiranja nije mu problem da promeni jezik.

što se čitave ove priče tiče, ja lično smatram da je pozitivna i da će podići svest nas ovde.. Jer zašto da mi koristimo tuđe stvari i čekamo da ljudi izabve neki peč da bi smo koristili neki softver kad smo dovoljno pametni da sami napravimo nešto lepo i korisno. Nema veze... makar bio to i internet portal u pitanju... nije na odmet... Uzgred možete pogledati moju web aplikaciju koju sam radio na ovoj adresi: http://www.webresenja.com , tehnologije koje sam koristio su jquery, jquery ajax, html, css, php, mysql i sve je u notepadu rađeno bukvalno (daaa na windows mašini )..

@Atlantic777 što se tiče zajedničkog rada za to bi bilo najbolje git koristiti. I podela zadataka po klasama. Ali pre toga određivanja globalnog cilja softvera i komunikacija unutar klasa. NPR: ja radim klasu SqlKonekcija i u napred kažem šta će da klasa da vraća i koje će metode da ima, naravno saslušam kolegu koji radi sa drugom klasom koja koristi resurse klase SqlKonekcija i kaže mi šta bi mu bilo korisno da ta klasa ima, i tako kroz priču da utvdimo grubo, u napred dizajn samih klasa i funkcija unutar njih. I posle se bacimo na posao. Zna se, upload na git, sa komentarima u commitu, i svako radi svoje klase koje su prethodno dogovorom utvrđene. Lako može da skine svoju kopiju sourcea komandom git pull origin master, a komandom git status da proveri da li je potrebno ažuriranje lokalne distribuirane repositorije sourca. To je samo primer kako ja zamišljam zajednički rad na nekom projektu.

Poruka: #17

@rajke88, da kao što rekoh, pod obavezno vcs (git, hg, bzr ili bilo koji drugi samo da nisu cvs ili svn ). Da, OOP mora tako da se radi, da se prvo razradi apstraktni tip podatka, definiše se njegov javni interfejs, pa te posle boli uvo kako to radi iza fasade, ako radi. Unit testing je posebna priča koju preporučujem svakome da pogleda ko nije siguran šta je to i kako radi. Ili test driven development, isto mu dođe.

Sada se setih, možda moj maturski može da se završi, ako je nekome interesantan. Reč je o programčiću za beleženje podataka sa nastave fizičkog vaspitanja, od prisustva do rezultata na testovima (trčanje, sklekovi, skokovi), pa se to sve čuva u bazi, pa pravi statistika (za svakog učenika, za sposobnosti tokom generacija), radi se automatsko ocenjivanje prema zadatom kriterijumu, pa možda nakalemiti i neku štopericu ili taping pa da profa klikne svaki put kada neko uradi jedno ponavljanje vežbe (ili gurnemo učeniku tastaturu pod facu, pa pritiska space nosem ). Tu može posle da se uglavi i neki klijent za mobilne telefone, web interfejs? Neku solidnu osnovu imam razrađenu, mada bih ja to sada pisao od nule i malčice drugačije. Rađeno je u Qt (C++) i sa sqlite bazom.

(maturski sam položio, fax upisao, da ne bude da se meni radi domaći)

Besplatan časopis o slobodnom softveru LiBRE!: https://libre.lugons.org/
Linux User Group of Novi Sad (LUGoNS): https://lugons.org/

Poruka: #18

Moram sada da idem, dobro videćemo, otom potom (ja trenutno imam brdo obaveza), za sada me interesuje samo da vidim koliko ima dobrovoljaca ovde i spremnih da odvoje "malo" svog slobodnog vremena , jer mene kad ponese neki projekat ja sam u stanju preko 10 sati da provedem za računarom radeći ga. Ja C++ kapiram solidno, mislim da bih mogao da pišem aplikaciju u njemu, s tim što bih morao da naučim onda QT-ov api. Može čak i sqllite baza. Pa dobro ta aplikacija koju si ti radio interesantno zvuči mada bih ja nešto ozbiljnije da odradimo. Ja sam radio sa Oraklovom bazom podataka, imam završenu ozbiljnu aplikaciju za jednu trgovinsku radnju koja se bavi prodajom robe. Imam dosta projekata završenih do sad da ih ne nabrajam. Ko ja zainteresovan nek me doda na gtalk: rajke88@gmail.com, pa se čujemo preko gtalk-a (pidgina ).

Poruka: #19

Preporucujem da kad pravite neki program /za svoju dusu/ da koristite programski jezik u kome niste preterano iskusni. Takvi projekti su prilika da se nauci nesto novo.

Na primer, ako bas volite JVM, probajte Scalu; ako znate C, probajte C++ ... skokovi su veliki ako se naprave dobro, ali ovakve veze izmedju jezika vam bar dozvoljavaju polagani prelazak sa jednog na drugi.

Ako zelite da pravite nesto sto ce distribucije poceti da isporucuju, trudite se da se drzite jezika koji se koriste u zajednici ciji deo mislite da budete (Gnome - C, Vala, C#; KDE - C++, C++, C++, Python )

off: (iako nisam PyFan )
PyQt nije vlasnicki, dostupan je pod GPL2 i GPL3 (pored komercijalnih licenci)

A, pored PyQt-a, postoji i PySide (isto Qt binding za py)
http://qt-project.org/wiki/PySide_FAQ

Poruka: #20

(29.08.2012. 07.12 )civan Piše:  Preporucujem da kad pravite neki program /za svoju dusu/ da koristite programski jezik u kome niste preterano iskusni. Takvi projekti su prilika da se nauci nesto novo.

Na primer, ako bas volite JVM, probajte Scalu; ako znate C, probajte C++ ... skokovi su veliki ako se naprave dobro, ali ovakve veze izmedju jezika vam bar dozvoljavaju polagani prelazak sa jednog na drugi.

Ako zelite da pravite nesto sto ce distribucije poceti da isporucuju, trudite se da se drzite jezika koji se koriste u zajednici ciji deo mislite da budete (Gnome - C, Vala, C#; KDE - C++, C++, C++, Python )

off: (iako nisam PyFan )
PyQt nije vlasnicki, dostupan je pod GPL2 i GPL3 (pored komercijalnih licenci)

A, pored PyQt-a, postoji i PySide (isto Qt binding za py)
http://qt-project.org/wiki/PySide_FAQ

PyQt nije vlasnička biblioteka? Vlasničkla ili Proprietary biblioteka je ona biblioteka na koju autor tvrdi autorska prava. Da li misliš da bi neko mogao da prodaje tu biblioteku nekome da nije vlasnička? naravno da ne bi mogao. Dakle neko je vlasnik tog softvera, a u ovom slučaju kompanija Riverbank Computing Limited. Naravno postoje i besplatne verzije, ali i one su vlasničke, nemoj da te zavara njihova cena 0$. TIpičan primer možeš naći i u ubuntu software centru:
http://img221.imageshack.us/img221/2018/oood.png
a šta znači GPL dozvola? tako je, GPL je open source dozvola.. i predstavlja slobodan softver.. ali te kompanija Riverbank uslovljava da je koristiš. A šta to znači. To znači na primer ako hoćeš da koristiš PyQt u komercijalne svrhe ne možeš! jer kako da naplatiš nešto što je opensource (GPL) te uslovljava da bude opensource. I jel to sloboda? ti ne možeš da distribuiraš kod koji si napisao ni pod kojom drugom licencom nego moraš isto pod GPL licencom.

Citat:Dual Licensing is based on the principle of Quid Pro Quo - something
for something. If you, your company or your organization derive
commercial benefit from Riverbank's products and do not wish to
release your complete source code, you are required to purchase the
appropriate number of commercial licenses.

izvor:http://www.riverbankcomputing.co.uk/static/Downloads/PyQt4/PyQt-x11-gpl-4.9.4.tar.gz
(skini source kod za Qt i pročitaj OPENSOURCE-NOTICE.txt fajl koji se distribuira zajedno sa tim softverom, tamo ćeš naći gore naveden tekst ).
A da bi koristio u komercijalne svrhe moraš da kupiš komercijalnu dozvolu, tako da se ja ne bih složio sa tobom da PyQt nije vlasnička biblioteka

a što se projekta tiče videćemo, kao sam već u par navrata naveo, cilj ove teme je da se prebrojimo mi programeri u Srbiji, a kasnije ćemo videti da li je nešto izvodljivo ili ne. Slažem se sa tobom inače po pitanju biranja softvera, treba konstantno učiti nove tehnologije i raditi na sebi, tako da bi skok na neki drugi programski jezik svakako bio izazov.

Poruka: #21

@mods mozda bi pvu temu trebalo podeliti na dve - originalnu, i raspravu o slobodnom softveru

> PyQt nije vlasnička biblioteka? Vlasničkla ili Proprietary biblioteka je ona biblioteka na koju autor tvrdi autorska prava.

Rajke, obrati pažnju sa kim pričaš pre nego što progovoriš (ili bar proveri stvari koje tvrdiš).

Elem, termin /vlasnički/ kao prevod /proprietary/ u kontekstu softvera (kao suprotnost slobodnom) je na našem području postao popularan zahvaljujući redakciji GNUzille, prevashodno Petru, Jelketu i meni.

Sad, posle predstavljanja , idemo redom:

> Vlasničkla ili Proprietary biblioteka je ona biblioteka na koju autor tvrdi autorska prava.

Sav softver koji koristiš je onda (po ovome što si rekao) vlasnički. Od kernela i GNU alata, do KDE-a i Gnoma. Svi izvorni fajlovi na početku imaju © by, pa autore ili/i kompanije. Čak i da nemaju, po zakonu o autorskim pravima sve što napraviš je tvoje autorsko delo. Zato i postoje licence (prevod na srpski za licencu je "dozvola") - da bi mogao bilo šta da radiš sa tuđim autorskim delom.

Po tvojoj rečenici, jedino što ne bi bio vlasnički softver je ono što se stavi u public domain. Ovaj pojam nije prepoznat u svim državama, za razliku od autorskih prava, samim tim, slobodan softver većinom nije u pd-u, nego je pod nekom od slobodnih licenci. (u nekim zemljama čak nije dozvoljeno ni prenošenje autorskih prava, nego se i takve stvari regulišu zabavnim ugovorima i licencama...)

Dvojni mod za licence koriste mnogi slobodni projekti - Qt, MySQL, Berkeley DB, Asterisk kao najprominentniji.

> hoćeš da koristiš PyQt u komercijalne svrhe ne možeš! jer kako da naplatiš
> nešto što je opensource (GPL) te uslovljava da bude opensource.

Kako da prodaš nešto što je slobodan softver? Lako. Primeri su Red Hat, Canonical, SuSE...

Činjenica da je pyqt u main repozitorijumu Debijana [2] dovoljno govori o slobodi biblioteke.

Brkaš pojmove komercijalan i vlasnički. GPL te ne sprečava da prodaješ bilo šta, samo te tera da pri isporuci, isporučiš i izvorni kod isto pod GPL-om. (odlika copyleft licenci, ili u terminu CC-a Share-Alike)

Za više informacija, pročitaj šta uopšte termin 'slobodan softver' znači[1], pa nastavi sa člancima na istom sajtu.

[1] http://www.gnu.org/philosophy/free-sw.html
[2] http://packages.debian.org/squeeze/amd64...4/download

Poruka: #22

Citat:Rajke, obrati pažnju sa kim pričaš pre nego što progovoriš (ili bar proveri stvari koje tvrdiš).

hmm? pa dobro lepo od tebe što si se predstavio, ljudski je, ali smatram da nije neophodno znati nečiju biografiju za učestvovanje u diskusiji.

I ne brkam ja pojmove već znam tačno šta pričam. S tim što ćeš ovaj put ipak ti biti u pravu jer sam prevideo jednu ključnu stvar a to je da komercijalna verzija QT softvera ne postoji, postoji samo komercijalna licenca. Što znači da je komercijalna verzija čiji je source isti kao i open source GPL verzija.

Što se mene tiče nema potrebe za daljom raspravom na ovu temu(jer sloboda softvera se na kraju svodi filozofiju i povlačenje mnogih etičkih pitanja, a ja nisam filozof nego inženjer), tako da je modernator može zaključati slobodno pošto je i onako otišla u totalno suprotnom smeru.

Poruka: #23

Ovakve teme postaju bruka za ovaj forum.

(29.08.2012. 14.20 )rajke88 Piše:  može zaključati slobodno pošto je i onako otišla u totalno suprotnom smeru.

Najbolje da ostave postove vezane za naslov, a ostatak postova (uključujući i ovaj) neka misteriozno nestane. Dajte ljudi, čoveku treba pomoć za Java projekat, dobra su oba jezika, oba imaju slobodne i kvalitetne GUI biblioteke, ali ovde se radi o Javi. Pajtonovci mogu da otvore temu "Zajednički projekat - Python programeri javite se".

Poruka: #24

OK, zao mi je sto sam skrenuo temu sa kursa. U medju vremenu sam nasao sve prednosti, nedostatke i ostale osobine pyhtona i porcitao mnoge vs (npr: C++ vs Java vs Python) i shvatio sam sve. Ipak malo mi je za nevjerovati da se djelovi operativnog sistema pisu u python, jer tu bi brzina trebala biti bitna.
Ipak, Gwibber, Software Center, Deluge dobra su reklama za Pyhton. Openshot i PiTiVi su optimisticni ali mislim da ipak nisu najbolja reklama za python (ne samo zato sto je i za takve programe bitna brzina nego, nisu mi bas nesto kvalitetni kao sto je GIMP na primjer za slike).
Do skoro sam programirao samo za Windows u Visual Studio (C#, VB), a sad sam poceo za Linux u C-u, uskoro cu biti prisiljen nauciti C++ i Javu. Ali dobrovoljno se javljam za ucenje pythona

---

Jos jednom se izvinjavam. I moram reci da sam procjenio da su oba jezika dobra za odredjene stvari. I jos bi se u necemu slozio sa nidzom, ovi nevezani postovi, mogu slobodno nestati.

Poruka: #25

Citat:Ipak malo mi je za nevjerovati da se djelovi operativnog sistema pisu u python, jer tu bi brzina trebala biti bitna.

Evo malog testa brzine Java VS Python VS C VS C++.

Citat:[panta@desktop tmp]$ time java HelloWorldApp
Hello World Java

real 0m0.086s
user 0m0.064s
sys 0m0.024s

[panta@desktop tmp]$ time python HelloWorldApp.py
Hello World Python

real 0m0.032s
user 0m0.025s
sys 0m0.007s

[panta@desktop tmp]$ time ./a.out
Hello World C

real 0m0.002s
user 0m0.000s
sys 0m0.002s

[panta@desktop tmp]$ time ./a.out
Hello World C++

real 0m0.004s
user 0m0.000s
sys 0m0.003s

Kao sto mozes da vidis Python bas i nije toliko spor.

Citat:Ali dobrovoljno se javljam za ucenje pythona

Na ovom linku imas odlicna uputstva za razvoj aplikacija sa Pythonom na Ubuntu.