Ubuntu-RS forumi
Tekstovi o slobodnom softveru - Verzija za Štampu

+- Ubuntu-RS forumi (http://forum.ubuntu-rs.org)
+-- Forum: Ubuntu Srbija caffe (/Forum-ubuntu-srbija-caffe)
+--- Forum: Chat (/Forum-chat)
+--- Tema: Tekstovi o slobodnom softveru (/Thread-tekstovi-o-slobodnom-softveru)

Stranice: 1 2


Tekstovi o slobodnom softveru - petrovicivan - 03.05.2007. 11.54

Usled raznih rasprava i rasipanja ogromne energije, mislim da je došlo vreme i da naš sajt dopunimo tekstovima koji objašnjavaju fenomen slobodnog softvera.

Pošaljite predloge šta mislite da bi trebalo da se nađe na našem sajtu (linkove ili same tekstove), pa ćemo kontaktirati autore i razvrstati i odabrati tekstove za sajt. Teme, za početak, neka budu slobodan softver, GNU ili slične licence, Ubuntu, Debian. ukratko sve što ima dodirnih tačaka sa Ubuntu


- Liticovjesac - 04.05.2007. 06.58

Evo par predloga:

http://www.opensource.org/
http://en.wikipedia.org/wiki/Open_source
http://en.wikipedia.org/wiki/Open_source_software
http://www.catb.org/~esr/writings/cathedral-bazaar/cathedral-bazaar/

os biznis strategije:
http://www.itmanagersjournal.com/feature/314
http://www.riehle.org/computer-science/research/2007/computer-2007-article.html

opensors nije komunizam:
http://slate.com/id/2130798/

tim o rajli o OSS
http://tim.oreilly.com/opensource/index.csp


- Liticovjesac - 18.05.2007. 22.09

Da ne bude da sam samo ostavio linkove ka OSS-u. Sta je bolje nego ziva rec.
Stalmanov video:
australia- 1h
http://video.google.com/videoplay?docid=-1647626314188526128&q=stallman
o softveru i patentima - 2h
http://video.google.com/videoplay?docid=6390784544771380326&q=stallman
1h50min
http://video.google.com/videoplay?docid=4687805413229134515&q=free+software+foundation

Shuttleworth
debian konferencija 1h
http://video.google.com/videoplay?docid=-1165754797197197496&q=shuttleworth
o ubuntu 2006 1h
http://video.google.com/videoplay?docid=2728972720932273543&q=shuttleworth
u rusiji 25min
http://video.google.com/videoplay?docid=1702728452481022773&q=shuttleworth

Razno
o debian test relise 50 min
http://video.google.com/videoplay?docid=4740076597670713699&q=debian
fsf europe 50 min
http://video.google.com/videoplay?docid=-3846378850462814257&q=free+software+foundation
tribina o fsf oss
http://video.google.com/videoplay?docid=-694927630239078625&q=free+software+foundation


- v0xel - 18.05.2007. 22.34

http://www.gnu.org/philosophy/free-sw.sr.html

http://www.gnu.org/philosophy/philosophy.sr.html


- attitude - 18.05.2007. 22.52

Opensource:
http://www.gnu.org/philosophy/open-source-misses-the-point.html
http://www.gnu.org/philosophy/free-software-for-freedom.html
http://www.gnu.org/philosophy/free-software-for-freedom.sr.html


- Liticovjesac - 19.05.2007. 21.03

Eben Molgen i njegov dotCommunist manifest
http://emoglen.law.columbia.edu/


- Sanja - 10.06.2007. 13.22

Sada opet ne znam da li je nesto od ovoga bilo.

http://www.firstmonday.org/issues/special10_10/mcgowan/index.html

http://www.freesoftwaremagazine.com/articles/free_software_philosophy_in_business

http://emoglen.law.columbia.edu/publications/anarchism.html

Ovaj Stalmanov manifest je sigurno bio

http://fsfeurope.org/documents/rms-fs-2006-03-09.en.html


- Sanja - 12.06.2007. 21.50

Pronašla sam i jednu zanimljivu stvarčicu, mada više teorijski tekst, Hakerski manifest, McKenzie Wark. Mora da ima negde po netu, ja imam samo štampano i prevedneo na Hrvatski.


- attitude - 13.06.2007. 11.45

Hm, bio sam na predstavljanju te knjige u Rexu. Iskreno, jako sam se smorio tokom dogadjaja, ali na zalost jos nisam procitao knjigu. Cuo sam par dobrih preporuka uistinu, mada su mene narocito iziritirali OS X i MS Office koje McKenzie fura na svojoj masini. Smile


- Sanja - 13.06.2007. 12.57

Citat:Originally posted by attitude
Hm, bio sam na predstavljanju te knjige u Rexu. Iskreno, jako sam se smorio tokom dogadjaja, ali na zalost jos nisam procitao knjigu. Cuo sam par dobrih preporuka uistinu, mada su mene narocito iziritirali OS X i MS Office koje McKenzie fura na svojoj masini. Smile

Pa ja nisam bila na tome, niti sam znala nesto više o liku, samo sam dobila na mejl od ljudi iz mi2. Malo je više za one koji vole to teoretisanje, sada ću da probam da nađem taj mejl pa da dodam u attachment.

Ovde ima zanimljivih tekstova isto:

http://www.jedinstvo.hr/libra//index.php?object=copyrightleft-softvare


- Zoran616 - 21.10.2007. 07.42

Danas je na sajtu Kompjuter biblioteke objavljen tekst:

Kako da instalirate Ubuntu 7.10

Svuda na Internetu čujete o Ubuntu-u i odlučili ste se da ga instalirate na vaš računar (samo da biste proverili da li je istina sve ono što ste o njemu čuli) a ne znate kako da to uradite? Ne tražite dalje! Ovaj članak će vam olakšati celokupan proces pošto će vas naučiti kako da korak po korak instalirate najnoviju verziju Ubuntu operativnog sistema (aktuelna verzija je 7.10, kodnog imena Gutsy Gibbon) na PC za manje od 10 minuta (naravno u zavisnosti od specifikacija vašeg računara). Da li ste spremni? Počnimo!

ostatak teksta


- Zoran616 - 24.10.2007. 08.37

Softver otvorenog koda dobija podršku Evrope


Evropska Komisija se pridružila debati oko upotrebe “open source" softvera

U izveštaju čiju je izradu finansirala Evropska Komisija, zaključuje se da bi upotreba softvera sa otvornim kodom mogla doneti značajne uštede organizacijama, uz veoma malo negativnih efekata na njihovo poslovanje. Kreatori izveštaja su ustanovili da bi, “u gotovo svim" slučajevima, prelaskom sa vlasničkog (proprietary) softvera, proizvedenog od strane kompanija kao što je Microsoft, na “open source" softver, moglo doći do bitnog smanjenja dugoročnih troškova.

Doduše, ova tranzicija bi istovremeno mogla prouzrokovati povećanje kratkoročnih troškova, prvenstveno usled neophodnog obučavanja korisnika za upotrebu novog softvera.

Sa druge strane, neki proizvođači komercijanog softvera, poput već pomenutog Microsoft-a, tvrde da softver sa otvorenim kodom ne mora baš uvek predstavljati jeftinije rešenje. Još davne 2004. godine, ova kompanija je pokrenula kampanju pod nazivom Get The Facts (“Činjenice na sunce!"), tokom koje su nastojali da na praktičnim primerima ilustruju u kojim se sve oblastima primene njihov softver pokazao kao jeftiniji i pouzdaniji od open source proizvoda.

Kompjuter biblioteka - kompletan tekst


Hrabri gibon - Zoran616 - 07.12.2007. 21.29

Da pomenemo i članak našeg moderatora Wink


Jednom u svakih šest meseci nova distribucija Ubuntu GNU/Linux-a pomera granice lake instalacije i upotrebe. Dokle nas dovodi verzija 7.10?

Od pojavljivanja, pre tri godine, Ubuntu samo bere lovorike. Zahvaljujući odgovarajućoj finansijskoj podršci, kompanija Canonical neprestano radi na usavršavanju svoje GNU/Linux distribucije i trudi se da u potpunosti opravda slogan Linux for Human Beings (Linux za ljudska bića). Taj svoj cilj ona unapređuje svakih šest meseci, a najnovija instanca, nazvana Gutsy Gibbon, na tržištu se pojavila 18. oktobra.

Za početnike
Ako nemate baš nikakvih iskustava sa Linux‑om, niste nikada videli kako izgleda, probali da ga instalirate ili ste to učinili i brzo odustali od navikavanja, nastavite da čitate. Instalacija distribucije Ubuntu je nešto najlakše što možete učiniti. Na konfiguraciji prosečne snage, sa praznim hard diskom, traje dvadesetak minuta. Kada se završi, uz sam operativni sistem instaliran je i osnovni softver za kancelarijski rad (OpenOffice paket, Firefox.

ostatak teksta PC Press


Konfiguracija s operativnim sistemom Ubuntu - Zoran616 - 14.12.2007. 09.13

Mikro




Drugim putem

Konfiguracija s operativnim
sistemom Ubuntu Linux

Svakodnevni rad na računaru se, za većinu korisnika, svodi na multimediju, poslovne aplikacije i korišćenje Internet usluga.

Nedavno smo testirali računar Nomak sa unapred instaliranim ubuntu Linuxom poslednje verzije 7.10, poznate i kao Gutsy Gibbon. Konfiguracija Nomak Power 311I je zasnovana na Intelovom procesoru s dva jezgra e6750 frekvencije 2,66 GHz, sa 4 MB keš memorije drugog stepena. Matična ploča kompanije MsI ima skup sistemskih čipova P35, a od istog proizvoðača potiče i grafička kartica poslednje generacije iz serije 8600GTs, kompatibilna sa standardom DirectX 10. uz 2 GB radne memorije, ovakva konfiguracija je više nego pogodna da ispuni sve zahteve koje pred nju postave korisnici. Smeštanju podataka namenjeni su čvrsti disk kapaciteta 250 GB kompanije
Western Digital i najsavremeniji DVD snimač. sve nabrojane komponente spakovane su u dopadljivo i kvalitetno izraðeno kućište firme Chieftec.

Korisnici će svakako biti vrlo zadovoljni brojem i raznovrsnošću instaliranih programa koje obuhvata ova distribucija Linuxa. U nju su uvršteni programi za sve vidove primene računara: softver za obradu grafike; veliki broj alatki za Internet, od onih za udobno krstarenje, razmenu pošte i kratkih poruka do nekoliko aplikacija za deljenje datoteka; zatim brojni programi za rad s multimedijom, koji omogućuju slušanje muzike i gledanje filmova – da smo bez ikakvih teškoća pokrenuli i neke filmove komprimovane u nestandardnim formatima. Za poslovne korisnike instaliran je paket Open Offi ce, sasvim podesan za osnovnu obradu teksta i pravljenje tabela.

Softverski paket zaokružuju i nezaobilazne alatke za upravljanje datotekama i za snimanje diskova s podrškom za tehnologiju Lightscribe, jednostavne igrice, ali i mnogi drugi programi koje će dobro poslužiti. Posle nekoliko dana korišćenja ubuntu Linuxa, bili smo vrlo zadovoljni brzinom rada te distribucije na računaru Nomak. Uočili smo samo dva manja problema: jedan je što priložena tastatura po kvalitetu ne odgovara ostalom hardveru, budući da su tasteri prilično tvrdi i neprecizni, a drugi se tiče softvera – ni u ovoj verziji Open Office ne može da otvori složene Excellove tabele s programiranim podacima.

Kome to ne smeta, a nema nameru ni da se pretežno igra, bez mnogo premišljanja može da se odluči za ovu varijantu operativnog sistema Linux – prošlo je vreme kada je on bio komplikovan za korišćenje.

Dušan Kovačević


“Creative Commons" u Srbiji - Zoran616 - 15.12.2007. 08.26

U subotu, 15. decembra javnosti će biti zvanično predstavljen preveden i za naše pravo adaptiran set "Creative Commons" licenci. O projektu lokalizacije ovih licenci sa nama je razgovarao Vladimir Jerić Vlidi, public lead tima "Creative Commons Srbija".

Autor: Ivan Jelić

Organizacije i pojedinci okupljeni oko drugačijeg viđenja problema poštovanja autorskih prava koji se povremeno pojavljuje u domaćoj javnosti uspeli su da privedu kraju lokalizaciju i prilagođavanje "Creative Commons" licenci. Ovaj set pravnih dokumenata trebalo bi da obezbedi brzo i lako licenciranje sadržaja, kompatibilno sa domaćom pravnom regulativom.

Koliko je prevođenje "Creative Commons" licenci i njihovo prilagođavanje domaćem pravnom sistemu uopšte komplikovan poduhvat? Ko stoji iza organizacije i realizacije takve inicijative?

Proces lokalizacije licenci u naš pravni i jezički sistem nije jednostavan poduhvat - organizacija "Creative Commons" ima višegodišnje iskustvo i ekspertizu u uvođenju licenci u lokalne sredine, kao i u prilagođavanju licenci konkretnom pravnom sistemu jednog društva. Naša zemlja će biti, ako se ne varam, 42. zemlja u kojoj je proces lokalizacije licenci završen. Od 15. decembra će ovi autorski ugovori-licence biti dostupni na našem jeziku i prilagođeni svim specifičnostima i definicijama relevantnih zakona Republike Srbije."

Da ništa nije prepušteno slučaju najbolje zna naš pravni stručnjak Nevenka Antić, koja je vodila proces prevođenja i prilagođavanja licenci, kao i adekvatnu diskusiju, na lokalnom i međunarodnom nivou. Organizacije koje su podržale i pomogle lokalizaciju licenci u našoj sredini su brojne. Osim onih okupljenih kroz neformalnu platformu slobodnakultura.org, a ima ih zaista mnogo (ističem Vikimediju i kuda.org kao formalne nosioce ugovora sa "Creative Commons International", i Biro za kulturu i komunikaciju Beograd kao realizatora faze završavanja i lansiranja licenci), tu su i Fond za otvoreno društvo, Dom omladine Beograda i mnogi drugi. Uostalom, mislim da spisak gostiju na samom CC (Creative Commons) lansiranju najpreciznije govori o prirodi i širini interesovanja različitih društvenih grupa koje su uključene u proces.

B 92 - ostatak teksta


Linux se širi u preduzeća - Zoran616 - 15.12.2007. 08.36

Itsvet


Pelazak na Linux može da bude velika stvar. Sigurno, on je jeftiniji, pouzdaniji i fleksibilniji - ali šta uraditi ukoliko nešto krene onako kako ne bismo želeli?

U svetu poslovnih korisnika koji je sve veći i u kojem važi uverenje da je potrebno da Unix bude kompleksan i skup i da je Windows brzo i prljavo B rešenje, ideja o dobijanju robusnog, nadogradivog i iznad svega besplatnog operativnog sistema još uvek nije zaživela u pravoj meri.

Srećom po Linux, struktura podrške se u poslednje vreme značajno popravlja oko ovog operativnog sistema – čime on lagano postaje favorit kompanija koje su uvek podržavale Unix, a to su IBM, HP, Novell i Sun. Podržani od strane integratora sistema, ohrabreni tehnologijom koja se stalno unapređuje organizacije svih vrsta se odlučuju da koriste Linux za opseg raznih pa čak i kritičnih primena.

Rastuća popularnost Linux-a se ogleda u statistici njegovog udela na tržištu. Najnovije cifre do kojih je došao IDC-ov Worldwide Quarterly Server Tracker ukazuju da Linux serveri mogu svojim proizvođačima da donesu oko 13.6% dobiti sa kompletnog tržišta servera što u novcu iznosi oko $1.8 milijardi tokom drugog kvartala ove godine. Ovo je 19% uvećanje kada je u pitanju prihod u odnosu na prošlu godinu i čvrst dokaz da je platforma svakim danom sve više i više jača.

Jednako važna je međutim i promena uloge Linux-a. Mnogo drugačiji od svoje originalne uloge kada je bio samo File-and-print server, Linux sada upravlja servisima koji uključuju kritične baze podataka, poslovne aplikacije, virtuelizaciju image-a drugih operativnih sistema kao i masivne računarske grupe izgrađene od velikog broja servera.

Zahvaljujući svojoj pristupačnoj kodnoj osnovi kao i jačom podrškom nezavisnih kreatora softvera, Linux postaje istinski operativni sistem za svakog korisnika. Da li je ovo potpuno tačno? Uprkos godina entuzijatističkih predviđanja, Linux je i dalje pomalo zapostavljen kada je u pitanju desktop tržište. Ova situacija i dalje traje uprkos uspehu koji je postigao Ubuntu. Ova činjenica i ima i nema preterano veliki uticaj na važnost Linux-a kao serverske platforme.

Rastuća popularnost Web baziranih aplikacija je još jedan segment koji će u budućnosti veoma uticati na odluke poslovnih korisnika koji operativni sistem primeniti u preduzećima. Takođe, uvek će isto tako postojati određene aplikacije koje neće biti dostupne na Linux-u: sve što je bazirano na .NET arhitekturi ili na primer grafički intenzivni alati koji više su naklonjeni Windows-u. Prema tome, koliko god se čvrsto odlučili ili više voleli neki operativni sistem (u ovom slučaju Linux) vrlo je važno da radite na strategiji koja će vam omogućiti i sinhronizaciju podataka sa drugim operativnim sistemima.

Na primer, čuvanje podataka zasebnim okruženjima, kao što su storage area mreže, neutralni fajl serveri ili platformski agnostičke baze podataka kojima se lako može pristupiti sa bilo koje platforme. Ovo i dalje zahteva pažljivo planiranje i izvršenje, ali bogatstvo doživljaja koji nudi Linux znači da više nema mogućnosti da budete bez podrške i izloženi rizicima. Ovo će takođe verovatno nagnati određeni broj kompanija da prekinu svoje veze sa Windows platformama jer se odluka o ovako nečemu bazira često na onome šta je najbolje za poslovanje firme.


Ispitivanje otkriva da ljudi više vole Linux nego Windows - Zoran616 - 15.12.2007. 10.48

Kompjuter biblioteka


Sada je dostupno prvo globalno ispitivanje trendova u upotrebi programa otvorenog koda u poslovnom domenu zahvljajujći Alfresco Software Inc.-u. Rezultati ispitivanja su otkrili nešto što su članovi zajednice otvorenog koda već znali, a to je činjenica da je Linuxu jako porasla popularnost, i da on zamenjuje Windows u sve više i više preduzeća.

Po Alfresco-ovom ispitivanju, većina preduzeća koristi Windows samo kao evaluacionu platformu za programe otvorenog koda, ali kada se radi o produkciji oni biraju Linux. Anketom koju su započeli u aprilu i koja je trajala do juna obuhvaćeno je skoro 10.000 od 15.000 članova Alfresco zajednice.

Ian Howells, CMO, Alfresco Software Inc. je izjavio sledeće o rezultatima istraživanja:

"Ispitivanje pokazuje da postoji očigledni vođa na svakom nivou otvorenog koda ali isto tako ukazuje na povećani trend u organizacijama da prihvataju mešane pakete, kombinujući i otvoreni kod i vlasničke programe da bi omogućili upotrebu najboljih softverskih komponenti. Ispitivanje takođe pokazuje da organizacije zahtevaju fleksibilnost kako bi mogle da naprave promene u komponentama unutar paketa u periodu između faze procene i faze upotrebe."

Po navodima web sajta http://www.ciol.com, ispitanici su odgovorili da im se više dopada Tomcat ili Jboss otvorenog koda nego proizvodi od Sun-a, IBM-a i BEA-a, čak i u poslovnim okruženjima. Što se tiče pretraživača koji se koriste za surfovanje Internetom, korisnici su tvrdili da koriste Mozilla Firefox. Kada su upitani koji portal više vole, većina korisnika je ukazalo na Liferay ili JBoss.

Nije iznenađujuće da je ispitivanje takođe otkrilo da je upotreba Red Hat-a porasla dvostruko brže od Novell SUSE-ovog pošto su sklopljeni kontroverzni ugovori o patentima i interoperabilnosti sa Microsoftom novembra 2006.godine. Istraživanje je takođe otkrilo oklevanje u prihvatanju rešenja otvorenog koda u Velikoj Britanjiji kada se uporedi sa evropskim državama kao što su Italija, Francuska, Nemačka ili Španija.


CREATIVE COMMONS Srbija - Zoran616 - 19.12.2007. 08.20

U subotu 15. decembra održano je dugo očekivano lansiranje tipskih Creative Common na srpskom jeziku, i biće prilagođene relevantnom zakonodavstvu Republike Srbije.

Šta je Creative Commons?

To je novi sistem, ugrađen u postojeće zakone o zaštiti autorskih prava (copyright), koji ti dozvoljava da deliš tvoja autorska dela sa drugima i dozvoljava ti da koristiš sve druge sadržaje koje nađeš na Internetu, muziku, slike, filmove ili tekstove, koji su obeleženi Creative Commons licencama. Creative Commons licence definišu ceo spektar mogućnosti zaštite tvog ili tuđeg rada - između tradicionalnog (SVA prava zadržana – ALL rights reserved) i javnog vlasništva (public domain - NIJEDNO pravo zadržano).

Ove licence ti pomažu da zadržiš svoja autorska prava dok dozvoljavaš drugima korišćenje tvog rada pod odredjenim uslovima - po “NEKA prava zadržana" (some rights reserved) sistemu. Ono što je najvažnije, to je da su svi ljudi slobodni da bez sukoba sa važećim zakonima slušaju, gledaju, dele i na druge načine koriste tvoj rad, bez straha da ih ti zakoni tretiraju kao kriminalce. I sve dok to rade pod tvojim unapred definisanim uslovima za korišćenje.

http://www.kombib.co.yu/vest.php?o=34&s=2697


- caslav.ilic - 19.12.2007. 10.49

Ја бих само напоменуо да, кога год такве ствари интересују уопште, треба размотрати пажљивије различите варијанте ЦЦ лиценци. Једина међу њима која производи слободан садржај у истом смислу слободног софтвера, јесте ЦЦ-Бај-СА, и то тек од верзије 3.0. Остале варијанте изравно се косе бар са једном од четири слободе. На пример, уколико је неки садржај издат под ЦЦ-ом, али не ЦЦ-Бај-СА 3.0, Дебијан (па ваљда и Убунту) неће га укључити у своје слободне одељке.


- Dock_Holiday - 31.12.2007. 15.31

Evo jedan članak koji sam radio za novine na faxu.


Računari u školstvu

Neretko danas velike, vlasničke kompanije se odlučuju na “human" poduhvat u našem školstvu. Tako škole svih nivoa, osnovne, srednje, fakulteti dobijaju donacije u vidu računara. Naravno, oni tako sebe reklamiraju i tu nema ništa loše. Pa, gde leži problem? Na svakoj mašini koja se donira je predinstaliran Windows OS. Mislim da je zbog ove činjenice ovo, ironično, human poduhvat. Reklama je jedna stvar, ali ograničavanje inteligencije koja će koristiti i obučavati se na tim računarima, to je već ono što dokazuje da vlasničkim kompanijama na čelu sa Majkrosoftom nije mnogo stalo do nas “sirotih" sa ove strane okeana. Za njih svako od nas ima potencijalno “nacrtan dolar na čelu". Pa, sve te potencijalne dolare će dobiti ako nas naviknu na njihove kreacije. No, svrha ovog rada nije da gvori o strategijama tih firmi.
Sa druge strane postoji zajednica ljudi koji imaju potpuno drugačije ideale. Možda najpre slobodu I otvorenost, pa u skladu sa tim oni su se opredelili da ljudima poklone znanje; daju svetu otvoren kod, ne “zatvorene zidove", daju slobodu, ne monopolizam i jednoumlje, daju znanje, ne limene kutije.
Ubuntu, danas jedna od najpopularnijih distribucija GNU-Linuksa, zadnjih godina ima najbolje rezultate rada na polju edukacije mladih.
Šta je to Ubuntu?
Ubuntu je GNU/Linux distribucija zasnovana na Debianu, koji je oduvek važio za sinonim
stabilnosti i brzine. Ubuntu je pokrenula kompanija Cannonical, čiji je vlasnik Južnoafrikanac Mark Shuttelworth. Sistem nosi ime koje je preuzeto iz jezika plemena Zulu i znači humanost prema svima,
dok je slogan Ubuntu sistema – Linux za ljudska bića, što bi trebalo da pokaže da ovaj sistem nije ograničen na geek zajednicu te da ga mogu upotrebljavati svi korisnici računara. Sredinom
2005. godine Shuttleworth i Cannonical su osnovali Ubuntu fondaciju (sa početnim kapitalom
od 10 miliona dolara) koja bi trebalo da osigura finansijsku egzistenciju sistema i u slučaju da
Cannonical prestane sa finansijskom podrškom distribucije. Prvo izdanje Ubuntua je objavljeno krajem oktobra 2004. godine sa oznakom 4.10 i kodnim imenom Warty Warthog. Tajna kvaliteta Ubuntua leži u činjenici da ova distribucija poseduje upravo ono što je Debianu oduvek falilo – stabilan i svež desktop sistem. Kao bazično grafičko radno okruženje je odabran GNOME, ali je ubrzo nakon objavljivanja započet rad na drugim varijantama kao što su Kubuntu ili Xubuntu. Vrlo je zanimljiva i Edubuntu varijanta u koju su uključene edukativne aplikacije. Pored grafičkih okruženja, Ubuntu pred
stavlja kompletan sistem koji podrazumeva aplikacije najrazličitijih namena kako bi bio u stanju da odgovori na sve zadatke koje korisnik računara može imati.
LoCo (Local Community) su lokalne zajednice po državama sveta koje pomažu razvoju ove distribucije i širenju vesti slobodnog softvera. Ubuntu LoCo tim Srbije je 15. decembra u Beogradu održao prezentaciju-party. Ovaj skup je planiran da se održi ranije za zvaničan izlazk verzije 7.10 Ubuntu Gutsy Gibbon. Prezentacija je imala dobru posećenost, a par dana kasnije ljudi su počeli aktivnije da se učlanjavaju i pišu na forumu. Velika prednost ove (i još par drugih) distribucija je što postoji dosta aktivan forum sa kojim se mogu bezbolno prebroditi svi početnički problemi, ali gde se diskutuje i o dosta ozbiljnijim temama. Pored ovoga postoji i ogromna dokumentacija koja se može besplatno naći na Internetu.
Kako doći do Ubuntu-a?
Bazično postoje tri načina koja su podržana:
1.Download It! Jednostavno skinuti besplatnu kopiju sa Interneta
2.Share It! Akcija u kojoj možete kontaktirati nekoga od ljudi blizu vašeg grada i dobiti kopiju na disku
3.Shipp It! Naručiti disk koji će vam stići poštom direktno iz Cannonicala
U sva tri slučaja cena vašeg novog operativnog sistema će iznositi cenu praznog diska (eventualno poštarine) na kome ćete ga dobiti ili sami “spržiti".
I da se vratimo na priču s početka. I dalje obrazovne ustanove radije plaćaju skupe, nestabilne sisteme (ili ih dobijaju u vidu donacija), pritom zanemarujući očiglednu stvar, odriču se slobode. Zbog čega? Da li je to stvar navike i lenjosti da se probaju nove stvari? Ako je ovo slučaj, treba da se zapitamo gde ide naše školstvo?
Neka ovaj kratki članak bude apel na sve fakultete da izaberu slobodu i tehničku superiornost slobodnog softvera.



Korisni linkovi:
http://www.ubuntu.org
http://www.ubuntu-rs.org
http://www.ubuntu-rs.org/forum


Zasto ne radi HALCOM. - Bodyrocker - 09.01.2008. 18.35

.Nije u direktnom kontekstu, ali je svakako u vezi sa temom:

Odlican potez. samo kako koristiti usluge elektronskog bankarstva kada sve domace banke koriste online sisteme na bazi Microsoftovih resenja. U principu najcesce se koristi Pexim-ov ili Halcom-ov sistem koji su bazirani na Windows platformi. Iz razgovora sa progamerima iz Pexima, oni nemaju nameru da podrze nista osim Windows + IE. Objasnjenje je da su od MS-a dobili besplatan software za razvoj uz uslov da rezultat moze da radi samo na Windows + IE. To automatski znaci da firma koja hoce da koristi usluge el. bankarstva MORA da ima bar jedan Windows racunar.


Svakako pogledati i ostale komentare:
[url=https://www.b92.net/info/vas_komentar.php?nav_id=278273
[/url]


5 saveta za svakog novog korisnika Linuxa - Zoran616 - 10.01.2008. 16.43

http://www.kombib.co.yu/vest.php?o=51&s=2818

Linux je moćan operativni sistem, ali velike su šanse da se potpuno razlikuje od operativnih sistema koje ste prethodno koristili. Dovoljno je samo da pomislite na ogroman broj različitih distribucija pa da vam se zavrti u glavi. Međutim, veliki broj distribucija istovremeno znači da postoji neka verzija Linuxa koja savršeno odgovara vašem stilu rada na računaru. Takođe postoje neke stvari u Linuxu koje treba sami da otkrijete ako nameravate da ga koristite - različite distribucije, aplikacije, skrinsejvere, i tako dalje (hej, i mi volimo da nas nešto povremeno uznemirava i prekida u poslu).

U ovom članku nećemo se baviti pojedinačnim distribucijama niti Linux aplikacijama već ćemo pričati o onome šta bismo mi voleli da smo čuli i saznali u vreme kada smo prvi put zagazili u svet Linuxa. Saveti koje ćemo vam dati kreću se u rasponu od planiranja instalacije pa sve do toga kako da tražite pomoć. Izabrali smo savete koji su univerzalni, tojest nisu specifični za pojedinačne distribucije, što znači da će većina novih korisnika imati neke vajde od njih.

1. Eksperimentišite sa LiveCD-ovima

Razlog: LiveCD-ovi su kompletne radne verzije Linuxa koje možete da pokrećete bez da na bilo koji način modifikujete vaš hard drajv. Postoji veliki broj distribucija koje nude LiveCD-ove, i mi vam preporučujemo da isprobate nekoliko LiveCD-ova kako biste osetili razliku između različitih verzija Linuxa i desktopova. Na taj način lako ćete moći da izaberete onu distribuciju Linuxa koja najviše odgovara vašim potrebama. Čak i ako izaberete distribuciju koja nema LiveCD, mi vam toplo preporučujemo da kreirate njen LiveCD. Ako ne budete mogli da butujete vaš sistem (da, čak ni Windows!) moći ćete da upotrebite LiveCD kako biste popravili štetu ili spasili fajlove koji su vam važni.

2. Instalirajte /home na odvojenu particiju

Ovo je savet koji smo morali da spomenemo pošto govori o dve stvari koje će svaki novi korisnik smatrati problematičnim: particionisanje i instaliranje. Ali budite sigurni da je ovo najkorisniji savet koji može da dobije bilo koji korisnik Linuxa na početku svoje karijere, jer će mu, ako se pridržava ovog saveta, upravljanje sistemom i kasnije dodatne instalacije biti mnogo lakše.

Razlog: Instaliranje /home (vaš korisnički direktorijum) na odvojeni particiju hard diska znači sledeće: ako budete želeli da isprobate neku drugu verziju Linuxa (ili toliko pokvarite sistem da više ne može da se povrati) svi vaši /home direktorujumi (i njihov sadržaj) će ostati nedirnuti.

Kako da to uradite: To ćete najlakše da uradite kada prvi put instalirate Linux (mada može da se uradi i kasnije). Ovo je malo problematično zato što morate ručno da particionišete vaš hard disk, ili pomoću sistemskog instalera ili pomoću programa kao što je fdisk. Mi vam preporučujemo da upotrebite sistemski instaler ako vaša distribucija ima instaler koji možete da obavlja particionisanje (Ubuntu, openSuSE i većina distribucija na koje korisnici prvo pomisle imaju ugrađene programe za particionisanje sistema). Verujte nam, ovo je lakši put.

U najjednostavnijem obliku, trebaće vam tri particije na vašem disku sa tačkama mauntovanja /, /home, i swap. Swap bi trebao da je najmanji (standardna preporuka za swap je da bude dvostruko veći od RAM memorije). /home i / mogu da podele preostali prostor diska, ali u redu je da /home bude veći ako imate ogroman slobodan prostor na drajvu.

Šta će se desiti: Linux stavlja sve vaše programe, log fajlove, i sistemska podešavanja na / particiju. Svi vaši dokumenti i korisnička podešavanja se snimaju na /home particiju. Ako odlučite da promenite distribuciju, ili ako se nešto poremeti, vi možete da reinstalirate Linux tako što ćete reformatirati / particiju i ostaviti /home particiju neformatiranom. Podesite isto korisničko ime koje ste koristili kada ste konfigurisali sistem i sve, počev od vašeg adresara pa do fotografija će vam biti dostupno.

3. Kada sumnjate, upotrebite vesa drajvere!

Razlog: Grafička podrška je ponekad problematična u Linuxu. Mnoge distribucije vam daju opciju da konfigurišete vašu grafičku karticu ako sistem ne uspe odmah da je prepozna. Ovo je deo u kojem se mnogi novi korisnici iznerviraju. Oni obično izaberu drajver koji je najbliži njihovom modelu grafičke kartice. Ponekad imaju sreće i grafička kartica proradi. Ali ako ste novi korisnik Linuxa onda je najbolje i najbezbednije da izaberete vesa drajver. Nećete dobiti moderne specijalne fekte, i grafika će biti ružna, ali ćete barem imati grafički interfejs. Nakon toga možete da potražite odgovarajuće drajvere za vašu grafičku karticu.

4. Ne bojte se komandne linije

Razlog: Vi ne treba da budete guru da biste koristili komandu liniju. Ponekad je najbrži i najlakši način da dođete do srži problema da otvorite terminal, i ukucate ime programa koji želite da pokrenete. Ako bude bilo ikakvih problema u pokretanju programa.izlaz će vam to pokazati. Komandna linije će vam često obezbediti udicu koja će vam omogućiti da uđete u srž problema, dok vam jednostavno kliktanje na launcher može dati samo kursor koji beskrajno skače i ništa za šta možete da se uhvatite. Linux je posebno zahvalan što se tiče korisnih poruka o greškama, ali svakako nakon što dobijete odgovarajuće informacije treba da znate gde možete da nađete rešenje problema.

5. Tražite pomoć pre nego što se previše iznervirate

Razlog: Frustracija samo pogoršava situaciju za sve. Ako odete na forum i napišete "Ovo ništa ne valja, vraćam se na Windows/Mac" (bez obzira da li to stvarno mislite ili ne) ljudi neće biti mnogo motivisani da vam pomognu.

Najbolji način da dobijete pomoć: Ako ste ovo čuli jedanput, onda ste čuli milion puta: Google je vaš prijatelj. Ako imate problema sa nečim na vašem sistemu, velike su šanse da ih je neko drugi takođe imao pre vas. Ako rešenja koja pronađete ne pomognu, obavezno pošaljite informacije o vašem problemu na ovaj forum ili mailing listu, i napišite sve detalje problema koji imate. Kada kažemo sve, stvarno to mislimo. Napišite koji hardver imate, koju distribuciju koristite, poruke o grešci koje dobijate, postavite log ili konfiguracijske fajlove za koje mislite da mogu da budu od koristi i objasnite kako ste sve probali da rešite problem. Ništa neće više usrećiti starog korisnika Linuxa od rečenice koja počinje sa, "tražio sam ovde, i ovde i ovde, probao sam ovo, i ovo i ovo, i nisam uspeo da rešim problem."

Prelazak na Linux može da bude zastrašujući, ali ne mora to da bude i za vas. Na Internetu ćete naći mnogo saveta, kako dobrih tako i loših, kao i neke savete koje ne možete da primenite na vašu situaciju.

U svakom slučaju, sa ovih pet saveta u arsenalu, vi se nalazite na dobrom putu da imate pozitivno iskustvo sa Linuxom.


Preuzmite LiveCD-ove Linux distribucija! - Zoran616 - 10.01.2008. 21.21

LiveCD-ovi su kompletne radne verzije Linuxa koje možete da pokrećete bez da na bilo koji način modifikujete vaš hard drajv. Postoji veliki broj disbribucija koje nude LiveCD-ove, i mi vam preporučujemo da isprobate nekoliko LiveCD-ova kako biste osetili razliku između različitih verzija Linuxa i desktop. Na taj način lako ćete moći da izaberete onu distribuciju Linuxa koja najviše odgovara vašim potrebama.

Čak i ako izaberete distribuciju koja nema LiveCD, mi vam toplo preporučujemo da kreirate njen LiveCD. Ako ne budete mogli da butujete vaš sistem (da, čak ni Windows!) moći ćete da upotrebite LiveCD kako biste popravili štetu ili spasili fajlove koji su vam važni. Sledi lista linkova koji vode ka LiveCD-ovima velikog broja distribucija. Samo kliknite na linkove i bićete prebačeni na stranice sa kojih možete da skinete LiveCD-ove distribucija koje želite da isprobate.

Kom. biblioteka - linkovi za preuzimanje


Oracle na Linuxu - Zoran616 - 17.01.2008. 10.44

http://www.kombib.co.yu/vest.php?s=138


Oracle je u potpunosti posvećen podržavanju u omogućavanju korišćenja Linuxa u enterprise centrima za obradu podataka. Oracle rešenja za Linux omogućavaju korisnicima da ostvare visoke performanse, veliku pouzdanost i bezbednost podataka na vlasničkim platformama, a uz smanjenje cene. Oracle pruža podršku za Linux OS, tehnički doprinosi Linux kernelu i stvara strateško partnerstvo omogućavajući korisnicima da angažuju aplikacije kritične za njihov posao na jevtinim Linux serverima.

Niža cena

Oracle Real Application Clusters na Linuxu omogućava konsolidovanje poslovnih aplikacija u klaster standardizovanih jevtinih Intel servera, formirajući osnovu za rešetkastu infrastrukturu računarskih operacija. Rešetkaste računarske operacije nude servise najviših kvaliteta po niskim cenama u infrastrukturi koja može vrlo lako da se prilagođava potrebama poslovanja. Sa ovom rešetkastom infrastrukturom izgrađenom na Linuxu troškovi se značajno smanjuju; samoupravljački softver i automatsko administriranje smanjuju troškove upravljanja, a kolrisnici mogu inkrementalno da skaliraju svoje IT sisteme na način koji nije rizičan, niti skup.

Podrška za čitav softverski stek

Čitav proizvodni Oracle katalog, uključujući bazu podataka, aplikacioni server, komplet za saradnju, razvojne alate i aplikacije, je potpuno podržan na Linux platformi. Oracle je jedini provajder rešenja koji korisnicima nudi tehničku podršku za Linux operativni sistem kao dodatak kompletnom Oracle softverskom steku. Oracleova isporuka potpunog i integrisanog rešenja podrške vodi ka bržem rešavanju problema i smanjuje cenu podrške, što je kritično za uspeh korisnika. Brže angažovanje Linuxa pomoću Oracle Validated Configurations Oracle Validated Configurations nude jednostavnije, brže i jevtinije angažovanje Linux rešenja u enterprise okruženju. Ovaj program nudi unapred testirane i proverene arhitekture - uključujući softverske, hardverske, memorijske i mrežne komponente - zajedno sa dokumentovanim najboljim načinima primene. Da bi isporučio ove konfiguracije, Oracle je formirao partnerstvo sa vodežim proizvođačima hardvera, platformi, drajvera i operativnih sistema. Rezultat: poboljšanje performansi, skalabilnosti i pouzdanosti sa jevtinijim implementacijama za krajnje korisnike.

Dugotrajna posvećenost Linuxu

Oracleova dugotrajna posvećenost Linuxu je započeta objavljivanjem prve komercijalne baze podataka na Linuxu 1998. godine, a ta posvećenost je nastavljena i danas. Sa više od 9000 dizajnera koji koriste Linux infrastrukturu za proizvodni razvoj, Oracle je postao jedna od najvećih svetskih organizacija za komercijalni razvoj Linuxa. Oracleovi vodeći industrijski referentni (benchmark) testovi demonstriraju rekordne svetske performanse svoje baze podataka, aplikacionog servera i aplikacija na jevtinoj Linux platformi. Ovi referentni testovi su vršeni na malim 2-procesorskim serverima, velikim 32-procesorskim serverima i višestrukim klasterskim serverima demonstrirajući sposobnost Linuxa da podrži različita radna opterećenja u sistemima za podršku. Oracleova dugotrajna posvećenost zaštiti korisničkih podataka se nastavlja kroz pomoć u zaštiti Linux platforme. Na primer, Oracle Database na Linuxu ispunjava Common Criteria Standard na nivou EAL4 - što je najviši industriski standard bezbednosti za komercijalni softver.

Linux u centru za obradu podataka

Oracle isto tako demonstrira svoju posvećenost Linuxu tako što sopstvene IT sisteme izvršava na Linuxu i prvi je ostvario korist od smanjenja IT troškova koristeći Linux u rešetkastoj infrastrukturi. Na primer, Oracle OnDemand se izvršava u Linux infrastrukturi. Oracleovi klijenti, kao što su Electronic Arts, Dell i Ohio Savings Banks, kao i hiljade drugih klijenata iz različitih industrijskih vertikala koriste Linux platformu za svoje transakcije, podršku i aplikacije. Oracleova rastuća lista partnera Independent Software Vendors je sertifokavala aplikaciona rešenja za Linux platformu, nudeći korisnicima širok izbor aplikacija na Linuxu koje će odgovarati njihovim poslovnim potrebama. Oracle je učvrstio svoju lidersku poziciju na tržičtu Linux baza podataka zauzimajući gotovo 80% tržišta (Gartner).

Poverljivi izvori za Linux ekspertizu

Oracle je uložio puno truda da osigura uniformnu kodnu bazu Linux operativnog sistema kako korisnici ne bi dodatno plaćali za podršku više verzija ili specijalizovane verzije Linuxa. Oracle takođe obezbeđuje konzistentnu, pouzdanu ekspertizu za izgradnju i angažovanje Linux rešenja. Oracle doprinosi Linux Open Source zajednici direktno i kroz saradnju sa strateškim partnerima, uključujući distributere Linuxa.

Prava prilika

Oracle na Linuxu nudi izuzetne prilike za modernizovanje i automatizovanje centara za obradu podataka, dok istovremeno snižava troškove IT infrastrukture. Danas mnogi korisnici koriste Oracle na Linuxu za svoje kritične poslovne zadatke i ubiraju korist nižih troškova, jednostavnijeg upravljanja, veće dostupnosti i fleksibilnosti, uz poboljšanje performansi i skalabilnosti. Oracleova posvećenost Linuxu služi kao primer jedinstvene podrške za Linux OS, tehnološkog liderstva i doslednog korišćenja Linuxa za vođenje posla.

http://www.oracle.com/technologies/linux/index.html


10 najboljih video plejera za Linux - Zoran616 - 18.01.2008. 10.05

Linux ima svoje video plejere isto kao što ih ima bilo koji drugi operativni sistem. Čak iako postoje samo dve velike mašine (mplayer i xine) i većina aplikacija koje su dole izlistane su front-endovi za ove mašine, mislim da bi bilo veoma korisno za nove korisnike Linuxa da se upoznaju sa funkcijama koje nude ovi video plejeri. Dakle, ako ste novi korisnik Linuxa i ne znate koji video plejer je najbolji, pročitajte ovaj članak koji će vam omogućiti da nabavite video plejer koji najviše odgovara vašim potrebama.

MPlayer – Svaki put kada rešim da pronađem bolji multimedijalni plejer od Mplayera obično završim tako što mu se ponovo vratim i pomislim da ga nikada neću pustiti. Mplayer je bio i ostaće, najbolji video plejer koji je Linux ikada imao. Čak i ako je standardni korisnički interfejs star i treba da se modernizuje, on može da reprodukuje sve što želite, čak i najnovije Windows Video 720p i 1080p video snimke. On je takođe osnova za mnoge projekte koje možete da pronađete na velikim sajtovima za daunlodovanje.


VLC – Sa sposobnošću da sam dekodira skoro svaki video snimak, VCL, višeplatformski media plejer i striming server, zaslužuje drugo mesto u listi mojih omiljenih video plejer aplikacija. To je prenosivi multimedijalni plejer za različite audio i video formate kao što su MPEG-1, MPEG-2, MPEG-4, DivX, mp3, ogg, DVD, VCD, i različite striming protokole.


Kaffeine – To je standardni media plejer za mnoge KDE zasnovane Linux distribucije koje možete da nađete ovih dana. Ali s obzirom da je zasnovan na xine mašini, nedostaje mu nekoliko modernih funkcija a ima i nekih problema sa HD video snimcima. Čak šta više interfejs nema više od 4 beskorisna podešavanja; jedina prava konfiguracija koju možete da kreirate za xine mašinu ali treba da znate šta radite kada se igrate sa tim podešavanjima.


SMPlayer – Čak i ako je nov, SMPlayer-ov šarm me oduševljava i zadobio je četvrto mesto na mojoj listi omiljenih video plejer aplikacija. On se trudi da bude kompletan front-end za Mplayer, i do sada, on je uradio veoma dobar posao obezbeđujući funkcije koje ne možete da pronađete u drugim Mplayer front-end-ovima; na primer, on pamti podešavanja svih fajlova koje reprodukujete.


KMPlayer – Ovo je bio i biće jedan od mojih omiljenih multimedijalnih front-end-ova zato što veoma dobro integriše mplayer i xine mašine i podržava GStreamer mašinu. On je veoma brz, lak i veoma se dobro integriše sa Konqueror web pretraživačem, da bi reprodukovao ugrađeni sadržaj. On isto tako reprodukuje i snima TV snimke.


KPlayer – Ne toliko popularan, ovaj MPlayer zasnovani multimedijalni plejer za K Desktop Environment koji lako može da reprodukuje širok raspon video/audio fajlova i snimaka koristi bogati, moćni i prijateljski interfejs koji prati KDE standarde. Ja predlažem ovaj video plejer za sve Linux početnike.


Totem – Neki će se složiti samnom, a neki neće ali GNOME desktop zaslužuje bolji video plejer nego što je Totem. Ne samo da mu nedostaje puno funkcija, već vam čak i ne dozvoljava da podesite xine backend kao što to čine Gxine, Kaffeine i KMplayer.


GXine – To je zvanični GUI (grafički korisnički interfejs) za xine. On reprodukuje CD-ove, DVD-ove i VCD-ove. On isto tako dekodira multimedijalne fajlove kao što su AVI, MOV, WMV, i MP3 sa lokalnih disk drajvova i prikazuje multimedijalne snimke preko Interneta. Ali interfejs je veoma star i težak za upotrebu.


MplayerXP – Kladim se da mnogi od vas nisu znali za MplayerXP, koji je ogranak moćnog mplayer multimedijalnog plejera, ali je zasnovan na novom jezgru. Novo jezgro obezbeđuje bolju upotrebljivost procesora i odlično poboljšava performansu video dekodiranja. Na žalost, koliko ja znam, ovaj plejer nema GUI front-end.

GNOME Mplayer – Još jedan GUI (grafički korisnički interfejs) za MPlayer, samo ovaj put je za GNOME korisnike. On ima jednostavan interfejs bez funkcija koji je razumljiv čak i za nove korisnike Linuxa.


http://www.kombib.co.yu/vest.php?s=1429