Ubuntu-RS forumi
LiBRE! časopis o slobodnom softveru - Verzija za Štampu

+- Ubuntu-RS forumi (http://forum.ubuntu-rs.org)
+-- Forum: Ubuntu Srbija caffe (/Forum-ubuntu-srbija-caffe)
+--- Forum: Chat (/Forum-chat)
+--- Tema: LiBRE! časopis o slobodnom softveru (/Thread-libre-casopis-o-slobodnom-softveru)

Stranice: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11


LiBRE! časopis o slobodnom softveru - _aleksandar_ - 28.02.2012. 15.57

Поздрав свима.

Не могу тачно да се сетим када сам први пут чуо за Линукс. Сећам се да сам тада почео да купујем домаће часописе о рачунарима. То је било можда 2000. или 2001. године. Такође сам се у том периоду доста дружио са братом од тетке који се аматерски бавио видео обрадом. У неком од тих часописа сам прочитао текст везан за Линукс. Када сам питао брата од тетке какав је Линукс као оперативни систем и зашто га он не користи, већ користи (тада), Мајкрософт Виндоуз, он ми је рекао да је Линукс јако добар оперативни систем који акценат ставља на ефикасно коришћење рам меморије, али да га он, како каже, не жели користити зато што се споро развија и што нема подршку за неке његове програме за видео обраду, сателитску телевизију и сателитски интернет. Тада су ми многе братовљеве приче у вези рачунара биле нејасне јер тада нисам ни имао свој рачунар, а брат га је имао већ дуги низ година. Такође, брат је одлично знао енглески језик док ја нисам имао појма о појму. Сва своја знања из области рачунарства брат је самостално стекао (ван школе), захваљујући одличном знању енглеског језика и доступности савремених технологија (интернет). Због тога сам све братовљеве изјаве (у вези рачунара) узимао са резервом, па тако и ову везану за Линукс. Једноставно, веровао сам тада да је Линукс јако добар оперативни систем, можда чак и бољи од Виндоуза, али сам мислио да брат једноставно не жели да покаже евентуално незнање из Линукса предамном па га због тога толико куди.

Насупрот брату, који је рачунар већ имао дуги низ година, ја сам свој први рачунар купио тек 2005. године. Касније те године сам уписао факултет и први пут сео за рачунар на коме је био инсталиран Линукс оперативни систем. Тада сам имао проблем да пребацим нека предавања (која сам претходно на том рачунару преузео са интернета) на усб. Та Линукс дистрибуција (не сећам се која), није могла да препозна мој Кингстон усб меморијски модул. Тада ме је Линукс разочарао. Помислио сам да је он лош јер ако не може да препозна Кингстон усб (за који сам знао да представља бренд), како ће тек да препозна тамо неки ТејкМс или неке мање познате усб меморијске модуле (уз дужно поштовање). Иначе, Линукс је на факултету био инсталиран само у интернет кафеу, док се у настави користио искључиво Виндоуз. Годину дана потом ми је друг поклонио инсталациони диск Дрим Линукса јер није успео да ме убеди да ми инсталира Линукс на мом рачунару. Нисам имао приступ интернету и уопште ми није било јасно зашто не могу да слушам мп3 музику на том Линуксу. Првенствено због тога тада нисам пристао да ми друг инсталира Линукс. Без обзира на то, кад-кад бих покренуо тај Дрим Линукс у живом режиму и одиграо неку игрицу на њему, али то је било све.

Почео сам да користим мобилни широкопојасне интернет на свом рачунару тек 2010. године. Прочитао сам једну вест везану за Убунту Линукс 10.10 на интернету, сетио се читаве Линукс приче, и решио да дам Линуксу још једну шансу. И нисам се покајао.

Ето, ово би била једна заокружена прича о томе како сам сазнао за Линукс и постао његов задовољни корисник.

Одсуство енглеског језика као наставног предмета током већег дела мог образовања има за мене далекосежне последице. Енглески језик тренутно самостално учим увек када за то нађем слободно време, али то није то. Не знам да ли ћу икада моћи да кажем да одлично знам енглески језик. Управо сам због те баријере у протеклом периоду желео што више да приближим Линукс онима који као ја, слабо знају, или уопште не знају енглески језик. Наставићу и даље на томе да радим.

Тренутно пратим многобројне форуме, блогове и дописне листе везане са слободан софтвер и Линукс оперативни систем. Недовољно познавање енглеског језика ми при томе и даље представља проблем, додуше не толико као раније, али свеједно, он је и даље присутан.

Интернет је данас веома присутан у домаћинствима у Србији, па је самим тим и приступ информацијама доста олакшан. Верујем да постоји много корисника интернета у Србији који не знају, или јако слабо знају енглески језик. Ти корисници би можда и желели да пробају да користе Линукс оперативни систем, али једноставно не знају шта је то. Такође не знају ни где да се информишу о њему. Уколико и прочитају неки текст на ту тему, скептични су према њему, јер у највећем броју случајева мисле да требају да буду одлични познаваоци рачунара како би користили Линукс без проблема. Вођен својим искуством, све своје електронске приручнике сам писао управо из разлога да приближим Линукс обичним корисницима. Али то је само неколико електронских приручника. Сматрам да је то недовољно да побуди свест код људи да Линукс оперативни систем могу без икаквих проблема да користе обични корисници рачунара који не знају енглески језик и који нису експерти из области рачунарства. Ефекат би био знатно већи када би постојао један некомерцијални Линукс часопис на српском језику који би излазио рецимо, једном месечно. Тај часопис би требало да својим квалитетним садржајем стекне углед код људи. Њему би људи веровали и препоручивали га другим људима (својим пријатељима, познаницима). Знам да је ово јако захтеван посао и спреман сам да одвојим део свог слободног времена радећи га. Међутим, за реализацију оваквог пројекта је потребно много више људи. Моје знање је мало. Ја имам само добру вољу да помогнем у реализацији једног оваквог пројекта. Знам да је некада постојао часопис ГНУзила, али да он више не излази. Не знам који су разлози, али ми је јако жао због тога.

Можда би за почетак било добро да се оформи српски преводилачки тим full circle магазина.

Циљ ове теме је да се размотри могућност формирања једног тима који ће једном месечно издавати бесплатан електронски часопис посвећен Линуксу и слободном софтверу уопште и једног преводилачког тима који ће преводити full circle магазин на српски језик.

Замолио бих Вас да искажете своје мишљење о овом пројекту. Верујем да ће се људи добре воље организовати у један тим који ће преводити full circle магазин на српски језик и други тим који ће издавати још један некомерцијалан Линукс часопис на српском језику.

Верујем да ћемо успети да се организујемо. Мало ми је смешно када се окренем и схватим да сам Линукс почео да користим тек након 10 година пошто сам први пут чуо за њега.

Унапред Вам хвала.


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - salepetronije - 28.02.2012. 18.41

Одакле да почнем са сметањем? Немам неко знање, нисам ни учио тај језик, али, не учествујем у ничему, хтео бих да будем од неке користи. Питање је, за мене битно нарочито, шта ми је потребно од софтвера.


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - Atlantic777 - 28.02.2012. 19.16

Citat:Циљ ове теме је да се размотри могућност формирања једног тима који ће једном месечно издавати бесплатан електронски часопис посвећен Линуксу и слободном софтверу уопште и једног преводилачког тима који ће преводити full circle магазин на српски језик.

Drago mi je što ima ovakvih ideja među članovima i podržaću akciju koliko god mogu. Nemojte samo neko da pomisli da sam sujetan, ili nešto, ali... sumnjam da će uspeti. Imali smo jedan domaći časopis koji je nažalost izumro pre par godina. Po meni je ovaj časopis bio i više nego uspešan. Možda ne bi bilo loše kontaktirati autore pa ga obnoviti ili barem pokupiti neki savet. Evo nikoliko korisnih linkova u vezi sa tim časopisom:

http://urosevic.net/gnuzilla/
http://sr.wikipedia.org/sr/GNUzilla

Druga ideja koja mi pada na pamet i koja može biti sasvim lep početak časopisa jeste pisanje vesti. Ko god je zainteresovan slobodan je da pokrene svoj blog i biće dodat na planetu, a oni baš baš zainteresovani verovatno mogu čak da dobiju nalog i na ubuntu-rs sajtu. Da li ste pokušali redovno da pišete? Nije ni malo naivno. Ja sam, doduše kao pubertetlija, jedno 5 godina pokušavao da nateram sebe da pišem redovno. Nema šanse. To je i obaveza i napor. Eto, moj konkretan predlog je da pokušate da se skupite vas par (na kraju krajeva i ja sam tu), i da svako od vas piše tačno 5 članaka mesečno u periodu od 3 meseca. Ako uspete, svaka čast!

Treća ideja koja mi se od nedavno mota po glavi i ne da mi mira pored svih drugih obaveza je da organizujemo ekipu za prevođenje jednog stranog Ubuntu časopisa, Full Circle. Tim koji stoji iza tog časopisa ima relativno dugu karijeru od možda i 5 godina i širom raširenih ruku dočekuje svakoga ko želi da doprinese časopisu pisanjem ili prevođenjem časopisa. Aleksandre, razumem da ovo tebi ne odgovara zbog poznavanja stranog jezika. Voljan sam pomoći i u vezi sa time.

Zaista želim samo da pomognem i ako ima još zainteresovanih tu sam da uskočim i oko planiranja, organizacije pa možda čak i osnivanja mini zajednice.


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - zika - 28.02.2012. 19.36

Ako mogu da pomognem kao interface (english<>whatever) potražiću (slobodno) vreme da bih pomogao...
Samo recite šta je potrebno (ako je moguće) na vreme... Snaćićemo se...


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - fogmaker - 28.02.2012. 20.19

Ideja je dobra i svidja mi se.

Ovako ja to vidim:
1. Obzirom da imamo dobar primer kako bi to trebalo da izgleda, a to je bivsi casopis GNUzilla i eventualno ozbiljniji primer FC (Full Circle). Solidan casopis moze da se oformi sa 7 clanaka ili rubrika (kao u GNUzilli). FC ima 15 clanaka ili rubrika.
2. Da se ne bi desilo isto kao sa GNUzillom da posao spadne na 3 prezauzeta coveka, morala bi se oformiti sto veca ekipa koja bi pisala maksimalno 1 clanak mesecno i covek koji bi to graficki skupio i skockao u PDF
3. Bez 7-8 dobrovoljaca ne bi ni zapocinjao pricu. I to je malo, jer neko moze da zakaze jedan mesec i onda nemas tu rubriku.
4. Ako se vec formira jedan casopis na srpskom ne bi rasipao energiju na prevodjenje celog FC-a. Ako bi smelo da se jedna ili dve rubrike preuzmu iz FC a ostalo da budu originalni tekstovi u nasem casopisu to bi bilo olaksavajuce. I tako imamo dovoljno nasih iskustava tako da nam nije bas najneophodnija iskustva svetskih Ubuntu zena (bez sexistickih izjava, nego se tako zove FC rubrika) i sl.

Sto se mene tice, mozda bi u tom slucaju mogao da nadjem nesto vremena i budem jedan od dobrovoljaca.


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - peca94 - 28.02.2012. 20.29

Jako je dobra ideja...I ja se pridruzujem...nisam bas jako iskusan, ali za kratko vreme sam testirao mnostvo aplikacija i provalio mnogo trikova , itd..


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - Atlantic777 - 28.02.2012. 20.34

Fogmaker, prevođenje FC-a nije rasipanje energije. Pišeš na wikiju, znaš i sam koliko je lakše prevesti nešto nego od nule napisati. Ja bih svakako digao kvotu na više od jednog članka mesečno po autoru samo iz razloga da bi postojala kritična masa materijala za neki izbor. Sačekaću još malo pa ću napisati još par ideja. Smile

A šta ostali kažu, prevođenje FC-a vas ne zanima?


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - fogmaker - 28.02.2012. 20.41

Kad sam rekao rasipanje energije mislio sam na dve ekipe gde bi jedna prevodila FC a druga pisala nas casopis. Moja je ideja da postoji samo jedna ekipa i da ona pravi nas casopis od miksa prevoda FC-a i originalnih tekstova. U tom smislu.
I to zavisi da li to sme zbog prava.

I ja se nebi zaletao na vise od 1 clanka mesecno. Kad ti je obaveza i taj clanak je ponekad puno.


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - Kostić - 28.02.2012. 20.59

За ово ти дајем +1 углед брате и beer кад се видимо... Сјајна идеја.

Замисао о превођењу Full Circle магазина није лоша и желим да учествујем. Али након једно два месеца би могли да кренемо са сопственим магазином. И он не би био посвећен само једној дистрибуцији већ би постојале секције. На пример, постојао би један део који би био посвећен почетницима тј. Убунтуу и он би био стално присутан. Такође би постојале сталне секције за веће дистрибуције, нпр. Дебијан, Федора, Арч Линукс и слично.

Поред сталних рубрика постојале би и "несталне" где би се говорило о мање познатим системима типа План 9 или Менует ОС. Рубрика за програмирање. Питања читалаца. Чланак из историје нпр. историјат ИТС система или Алеф програмског језика.

Имам пуно идеја... Али прво да преводимо неко време Full Circle па да видимо колико је то изводљиво. Ја сам на ubuntu-rs-offtopic ИРЦ каналу сваке вечери, сваког радног дана. Предлажем да се сви састанемо и поразговарамо.

Да, и један део посвећен осталим слободним Јуниксима, БСДовима и Соларису. Где то да заборавим. Big Grin

Промена: Ја се јављам за Дебијан, План 9 и Питон у нашем теоријском часопису... Silly


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - Atlantic777 - 28.02.2012. 22.09

Pokrenula se priča o ovome, kolege Mintovci su takođe zainteresovani. Počeli smo ovde malo da piskaramo pa izvolite pišite, komentarišite... Ovo je samo za grubo skiciranje.

https://etherpad.mozilla.org/01uB9Bw20s


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - Lazich - 28.02.2012. 23.49

Ne baš tako davno smo razmišljali na tu temu, i dalje mislim da i bilo OK nastaviti sa Gnuzilom. Što da se ne oživi nešto što je bilo dobro. Ja sem trenutno prilično angažovan pa se ne mogu tek tako ponuditi za prelom. Što se tiče pilot layouta, odrađivanje konsultovanja i da ne nabrajam šta još to može. Mogu i da pomognem oko same organizacije. No, otom-potom.

Citat:Od 11.07.2011.
Kao sam i malo na glas razmišljao.
Generalno brojevi sadrže negde između 30 i 50 strana na poslednjoj strani je gotovo uvek tekst "GNU Free Documentation Licence".
Od rubrika evidentan je Sadržaj, Reč urednika, Vesti, Distrofleš... Ostalo je najčešće vezano za softver, tipa predstavljanje, tutorijal i sl.

Za početak, mislim da bi trebalo malo redizajnirati zaglavlje časopisa (logo), tj. da ostane kakav jeste ali da se malo unapredi. One oči pingvina pored zaglavlja su nepotrebne. Iako su oči pingvina i onaj "Zmaj" prepoznatljivi zbog upotrebe na banerima, njih bi trebalo nekao iskoristiti na drugi način i malo ih učiniti vizuelni atraktivnijim. Ceo layout bi trebalo redizajnirati, promeniti tipografiju (ovako su tekstovi često jedva čitljivi) i unaprediti opremu teksta (naslovi, podnaslovi, izvodi, antrfilei, ilustracija teksta, potpisi ispod slika i sl.)

Predlog rubrika
Reč urednika
Vesti (sve ono što predstavja neku novost ili zanimljivost vezano sa
Linux i sl.)
Predstavljanje distribucija
Aplikacije (predstavljanje aplikacija)
Internet (Open source i internet)
Igre (predstavljanje Linux igre)
Hardver (predstavljanje hardver koji radi sa Linuksom)
Kako da? (podešavanje sistema, kratka uputstva, tutorijali i sl.)
E, sad za dalje ako treba ja ću definisati šta sve treba tekst da sadrži i prosečan broj karaktera po strani. Pored toga treba videti lude za korekturu što više to bolje (da ne smorimo jednog čoveka)... Pa polako da poguramo tekstove...


Od 16.07.2011

Evo, najzad sam napisao šta sve treba da sadrži tekst za časopis...

Opremanje teksta za novinski članak i Šta se dešava sa tekstom kada stigne u redakciju
autor: Ime i prezime
foto: Autor ili izvor

Nadnaslov:
Naslov:
Podnaslov:

Tekst:
Izvodi:
Foto potpisi:
Antrfile:
Napomene:
Materijal:


Obavezno: Završen tekst slati spakovan (7z, tar, zip, rar i sl.) zajedno sa fotografijama, ilustracijama... Fajl sa tekstom treba da je u txt formatu sa Š, š, Đ, đ, Ć, ć, Ž, ž. Fotografije, ilustracije, grafikone, slati neobrađene tj. ne trebate ih opsecati, korigovati kolore i sl. Preporučni formati materijala png, jpg, gif, tif, svg, ai, pdf... Tekst treba da sadrži maksimalno 3500 karaktera (preporučljivo je 1500).

Obeležavanje fajlova:
Ime-i-prezime-autora_naslov.txt,
01-naslov.jpg

Spakovan fajl:
Ime-i-prezime-autora_naslov.rar


PRIMER:
Autor: Nenad S. Lazić
Foto: Trigercolor screenshoot

Naslov:
Napredna alatka za likovne kreativce

Podnaslov:
Color Impact i slaganje boja)


Text:
Color Impact 2
verzija: 2.8.7
Autor: Tiger Color
tip programa: S
download 3409 kb
operativni sistem: 98/ME/2000/XP
cena: besplatna probna verzija 14 dana, $39.95
WEB: http://www.tigercolor.com/Download/Default.htm
ocena: 5

Prisetite školskih dana i časova likovnog vaspitanaja, verovatno se sećate predavanja o bojama. Osnovne boje, boje prvog reda, drugog reda, slaganje boja, harmonija itd. No, ako vas sećanje ne služi dobro, a u isto vreme vas mrzi, ili jednostavno nemate vremena da prevrćete knjige o Teoriji Forme, Color Impact nudi jednostavno i brzo rešenje. Kreira kolor šeme, harmonijske nizove, palete itd. Pregledno i jasno radno okruženje nudi jednostavno i brzo snalaženje u programu. Kada u krugu boja definišete ciljnu boju, potrebno je da izaberete pojedinačno građenje po unapred definisanim kolor formulama kao što je trioni raspored, complementarni parovi, slaganje po sličnosti itd. Međusobni odnos dobijenih boja možete i isprobati kroz nekoliko layaut-a ili dobijenu paletu eksportovati u Photoshop, Ilustrator, ili preko clipboard-a preneti u bilo koji program. Interesantan a u isto vreme koristan deo programa je i HTML Color komposer koji nudi nekoliko gotovih šema u kojima možete proizvoljno birati boje, a dobijeni rezultat snimiti kao HTML specifikaciju (detaljan opis) ili CSS Style Sheets. Color impact je program čije će mogućnosti najviše ceniti ilustratori, grafički dizajneri, web dizajneri, art direktori i svi oni u čijim projektima je bitno da se unapred definišu kolor šeme.

Anterfile 1:
O bojama i harmoniji ukratko
Čovek razlikuje oko 7 500 000 boja i njihovih nijansi, njih delimo na ahromatske i hromatske boje. Ahromatske boje se razlikuju po svetloći (npr.raspon od crne do bele), a hromatske razlikujemo na osnovu obojenosti (ton boje), svetline (punoća boje) i zasićenosti (čistoća boje). Boje možemo dobiti mešanjem svetlosti (npr.RGB) ili mešanjem pigmenata (npr. CMYK). Osnovne boje su žuta, plava, i crvena, njihovim mešanjem dobijaju se boje drugog reda, a mešanjem boja drugog reda dobijaju se boje trećeg reda (vidi sliku br.01). Ako boje trećeg reda predstavimo kroz dvanaestodelni krug boja dobićemo osnovu za kreiranje harmonijskih šema (prvi kružni dijagram razvio je Isaac Newton 1666. godine). Naime, ako u dvanaestodelni krug boja upišemo jednakostraničan trougao, a boje na njegovim uglovoma pomešamo dobićemo harmonijski niz po trionom rasporedu. Sličnom tehnikom možemo dobiti i ostale harmonijske nizove kao što su: razdeljeni komplement, mutuelni komplement, dvostruki komplement, razdeljeni mutuelni, harmonija po sličnosti itd.

Anterfile 2:
RGB model boja dobija se promenom intenziteta crvene ®, zelene (G) i plave (B) svetlosti. Najniži intenzitet je 0, a najviši je limitiran na 255. 24-bitni RGB kolor model može prikazati 16 777 216 boja (256 crvene x 256 zelene x 256 plave).

Anterfile 3:
CMYK model boja dobija se mešanjem četiri transaparentne boje (cijan ©, magenta (M), žuta (Y), i crna (B)). Ovaj model boja namenjen je za štampu i prikazuje znatno manji broj boja u odnosu na RGB.

Potpisi:

Slika: 01-Color-impact.jpg
Izbor ciljne boje i slaganje po izabranoj kolor šemi

Slika: 02-Color-impact.jpg
Kreiranje palete na osnovu izabrane boje.

Slika: 03-Color-impact.jpg
Testiranje međusobnih odnosa boje na ponuđenim layaut šemama

Slika: 04-HTML-Color-komposer-Stil.jpg
Color komposer - Kreiranje specifikacije boja i HTML strane

Slika: Slika: 05-HTML-Color-komposer-CSS.jpg
Color komposer - Kreiranje CSS stila i HTML strane

Slika: Slika: 06-HTML-Color-komposer-Stil.jpg
Color komposer - Kreiranje specifikacije boja i HTML strane na osnovu ciljne boje

Slika: 01.psd
Dvanaestodelni krug boja sa bojam aprvog i drugog reda
(napomena: Plave boje su neadekvatne zbog ograničenosti CMYK palete)
Pigmenti za osnovne boje Rumeno žuta, Cinober crvena, Ultramarin plava.

Slika: 02.psd
Trioni raspored boja i dobijena paleta

Slika: 03.psd
Razdeljeni komplement boja sa dobijenom paletom

Slika: 04.psd
Mutuelni komplement boja sa dobijenom paletom

Slika: 05.psd
Dvostruki komplement boja sa dobijenom paletom

Slika: 06.psd
Razdeljeni mutuelni komplement boja sa dobijenom paletom

Slika: 07.psd
Harmonija analogije (slaganje po sličnosti) sa dobijenom paletom


Napomena: Slike rasporediti u odnosu na raspoloživi prostor

Primer izgleda foldera:
[Slika: primer-folderaopremljeno.jpg]

Prmer spakovanog Link

Šta se dešava sa tekstom kada stigne u redakciju
Kada opremljeni tekst stigne u redakciju izvršni urednik ga pročita, proveri da li je tekst kompletan (tekst+oprema), i ako je sve potaman prosleđuje ga lektoru. Nakon lekture tekst se prosleđuje grafičkom uredniku koji zajedno sa urednikom odrđuje poziciju teksta i osmišljava Layout. Zatim se tekst "prelama" i tako prelomljen se prosleđuje, na korekturu i redakturu. Na kraju se ispravljaju greške, još jednom se proverava tekst, potpisi, slike izgled preloma i ako je sve u redu kreira se finalni pdf.


Od 18.10.2011
Ukoliko još uvek imate želju da radimo Gnuzillu-u, ja sam kao postavio idejno rešenje naslovne.

[Slika: kAI9XlfgVROEC.jpg] [Slika: kQW9H97sGhxG1.jpg]

Naravno, sve će to malo drugačije da izgleda kad se postave pravi naslovi.

Eto voljan sam i da napravim plan rada... I da za kraj mislim da je mesečno izdanje koje se bazira na radu dobrovoljaca-volontera malo prevelik zalogaj. Možda za početak tromesečnik.

NPR. Sa gotovim slikama i lektorisanim tekstom za prelom njegovu korekturu, ispravke, dorade treba minimum 4-5 dana.

... I da bez obzira na sve sakupite što više školovanih talentovanih lektora. Smile Bez njih tekstovi ovoga tipa će biti teški (zamorni) za čitanje.

Toliko za sada od mene. Wink


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - BagZačin - 29.02.2012. 00.01

Moj predlog je da u svakom broju časopisa ima i rubrika Linux Za Vaš posao....
Malo da razdrmamo ovaj naš sitan bizmis Smile , da nauče ljudi da za onaj pasijans što ga igraju u radno vreme ne moraju da plate licencu Smile
Šalu na stranu, mislim da kod nas u zemlji ljudi po preduzećima (velikim i malim, a najčešće sićušnim) nisu baš obavešteni o mogućnostima OpenSource programa, verovatno kada bi ih imali na poslu-želeli bi da ih imaju i kod kuće...


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - salepetronije - 29.02.2012. 00.27

Званична препорука за преводиоце FullCircle: https://wiki.ubuntu.com/UbuntuMagazine/TranslateFullCircle


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - ivanchic - 29.02.2012. 09.54

Pozdravljam sjajnu ideju za časopis! Pošto sam tek od skoro počeo da koristim Ubuntu mogu da posvedočim da je jedan od glavnih razloga sporog prelaska na GNU/Linux bio manjak informacija na srpskom jeziku i odsustvo bilo kakve "agresivnije" kampanje u Srbiji. Pokretanje elektronskog časopisa bi omogućilo da se informacije o Linuxu šire brže i efikasnije i sigurno bi povećalo broj korisnika.

Što se tiče mogućeg učešća, prijavljujem se da pomognem. Pošto sam tek početnik u Linuxu ne bih mogao da pišem nove članke (nažalost), ali za prevode sa engleskog sam tu (i to ne preko Google Translate-a Smile)!

Inače, učestvujem u u izradi i izdavanju jednog naučnog časopisa na mom fakultetu već pet godina koji izlazi na engleskom. Iz ličnog iskustva mogu da predložim da se krene prvo sa dva do tri broja godišnje, najviše četiri. Mislim da je to neko već pomenuo u prethodnim postovima i to je dobra ideja. Početak je uvek najteži dok se "mašina" malo ne zahukta. Posle to ide mnogo lakše i može se preći na dvomesečne ili jednomesečne cikluse.


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - Atlantic777 - 29.02.2012. 09.56

Slažem se da je pisanje i priprema jednog časopisa mesečno možda previše ambiciozno za početak. Za sada ima nas nekoliko koji mogu da napišu tekstove (kakve takve), ali nemamo ozbiljne lektore i... koliko ima ljudi koji barataju Scribusom, Inkscapeom itd? Mislim da ih nemamo dovoljno. Ali dobro, kada budemo znali ko nam trebamo, možda i nađemo. Smile

Takođe, sviđa mi se i ideja o obnavljanju GNUzille, mada su mnogi za to da se krene iz početka.

Najsvežije informacije su za sada na etherpadu: https://etherpad.mozilla.org/01uB9Bw20s


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - Atlantic777 - 29.02.2012. 14.02

Biće nam potrebni ljudi koji barataju Scribusom i pripremom štampe, to je siguno. Da li ima nekoga ko već sada solidno barata Scribusom? Ima li zainteresovanih da nauče? Ako nekoga zanima, FCM je u više brojeva pisao fina uputstva, pa pogledajte. http://fullcirclemagazine.org/ Ako je neko voljan da na taj način da svoj doprinos.

Takođe, lektori, lingvisti i sl. će biti potrebni kao što je već napisano.


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - _aleksandar_ - 29.02.2012. 14.39

Драго ми је да су идеје наишле на овако велики одзив. Међутим, имам утисак да се негде жури, а за журбом заиста нема потребе, јер једна изрека каже што је брзо то је и кусо. У том погледу предлажем да сва мишљења надаље износите искључиво у овој теми.

Дакле, моја идеја заправо представља реализацију два пројекта. Један пројекат је превођење full circle магазина на српски језик, а друга је издавање некомерцијалног Линукс часописа на српском језику. Као трећи потенцијални пројекат појавио се GNUzilla магазин и идеја за његовим поновним покретањем. Рећи ћу вам шта о сваком од ова три наведена пројекта мислим.

Превођење full circle магазина на српски језик није лак посао. Оно захтева одлично познавање енглеског и српског језика. У том погледу није пожељно да се поткраду неке нормативистичке грешке приликом превођења. Све ово изискује присутност бар једног човека у тиму преводилаца full circle магазина коме је српски језик ужа специјалност и коме би улога била да буде лектор. Овде се такође поставља питање колико људи је потребно за превођење full circle магазина. Нисам се никада бавио тимским превођењем било ког текста, а и самостално превођење зна да ми представља проблем, тако да нисам стручан о томе да говорим. Могу само да предложим да се (такође у овој теми) разговара о могућностима формирања тима преводилаца full circle магазина и да циљ управо буде формирање једног таквог квалитетног тима. Треба имати у виду и то да full circle магазин излази једном месечно, па сходно томе формирати што већи тим (који услед повећања броја чланова неће изгубити на квалитету) преводилаца, како би сваки члан преводилачког тима успео да у задатом року уради договорен посао. Потенцијални чланови преводилачког тима full circle магазина би (на основу досадашњих порука) могли да буду: zika и ivanchic. Верујем да ће се овај број повећати.

Изложићу овде своју замисао тог новог некомерцијалног часописа на српском језику. Часопис би у највећој мери требало да буде окренут људима који су апсолутни почетници у свету рачунара. (Концепт којим сам се водио приликом писања књиге Сигурни кораци малог пингвина Запловите у свет рачунара и слободног софтвера. У часопису би се искључиво користио српски језик, евентуално би се у загради навели енглески термини). Требало би осмислити тематске целине часописа тако да он буде надоградив из броја у број. Ово практично значи да би у првом броју часописа требало да се нађу знања неопходна апсолутном почетнику, који никада није ни чуо за Линукс, да почне да га користи. У другом издању би се подразумевало да је читалац прочитао прво издање па би самим тим и изостао текст о, на пример, партиционисању хард диска. Верујем да разумете шта хоћу да кажем. Мањи, или веома мали део часописа би требало да буде окренут напреднијим корисницима. Можда би тај део могао да се зове За оне који желе да науче више. Дакле, путања којом се крећем док размишљам о том новом часопису је да он буде окренут апсолутним почетницима, да му они верују у потпуности и не траже додатну литературу да би разумели тему која је у њему написана. Он треба представљати, у том погледу, једну заокружену целину. Уколико читалац жели да истражи додатне могућности (везане за тему коју је прочитао у часопису) он ће самостално доћи до додатне литературе. Оно што хоћу да кажем је да не желим да читаоци Линукс часописа на српском језику буду безусловно упућивани на страну литературу уколико нису задовољни ониме што су у теми часописа прочитали, или им је пак, та тема била апсолутно нејасна (што је крајње недопустиво). Сматрам да је ово један заиста озбиљан посао и да може дати јако позитивне резултате уколико му се крајње професионално приступи. Видим да су се неки људи већ окупили и почели да пишу неке текстове уз већ дефинисани рок за завршетак истих. Не. То ми није била намера покретањем ове теме. Постоји много места на интернету где се пишу текстови о Линуксу. Велики знак питања је да ли су сви ти текстови намењени истим читаоцима (линукс администраторима или обичним људима који су тек први пут укуцали реч Линукс у пољу за претрагу)? Верујем да разумете шта хоћу да кажем. Циљ је да се окупи један тим људи који дели горенаведена мишљења са мном који би радио на оваквом једном пројекту. Након што се тим окупи и усагласи сва мишљења посао може да почне. За почетак не бих постављао никакве датуме за објављивање првог броја овог часописа. Хајде прво да размотримо могућности његове реализације. Лепо је Ненад рекао да је месечни број часописа превисока лествица коју, у овом тренутку, тешко можемо достићи. Слажем се са њим. Хајде да не мислимо о томе. Хајде да мислимо само о првом броју. Након (верујем) објављивања првог броја часописа почећемо да мислимо када бисмо могли да објавимо и други. Када се уходамо све ће бити много лакше.

Малочас сам преузео и пажљиво прочитао први број часописа GNUzilla. Доста квалитетно је одрађен. Међутим, закључио сам да није намењен искључиво онима који су апсолутни почетници у свету рачунара и који уопште не знају енглески језик. Касније сам преузео и последњи број часописа и само га прелистао. Приметио сам да је доста квалитетнији од првог броја. Све бројеве часописа након првог броја, ћу преузети и прочитати када нађем слободно време. Моја првобитна идеја покретањем ове теме, уз неизмерно поштовање ауторима часописа GNUzilla, није било поновно оживљавање овог пројекта, но, без обзира на то, јако бих волео да овај пројекат поновно оживи, или да се можда чланови тог пројектног тима и нови људи заинтересовани око моје идеје уједине и оформе један заједнички тим који би издавао један часопис. Тај часопис би имао и елементе GNUzilla часописа и елементе које сам претходно описао.

Послаћу Александру Урошевићу приватну поруку у току дана и замолићу га да нам се са свим члановима пројектног тима GNUzilla придружи овде у теми.

Верујем да ћемо успети!


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - Kostić - 29.02.2012. 14.50

(29.02.2012. 14.02 )Atlantic777 Piše:  Ima li zainteresovanih da nauče?

Има... Већ сам кренуо са основама Скрибуса. Програм је доста пријатан почетницима.
Што се тиче лектора, имам познаницу која ми може помагати са текстовима.


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - blackbyte - 29.02.2012. 15.07

Ako vam treba neko za pisanje malo vise advanced tekstova i o back-end tehnickim novinama, ja sam zainteresovan. Meni iskreno nikakav uzitak ne predstavlja da citam (niti da pisem) o tome gde treba da kliknem da bi instalirao neki program, sta da ukucam da bi bio root itd.


I ako smem da dodam, mislim da nije lose postavljati tu lestvicu visoko Smile Prosecna ocekivanja su za prosecna dostignuca i za one koji se plase neuspeha Wink


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - Atlantic777 - 29.02.2012. 15.14

Samo par komentara. Datumi koji su na etherpadu napisani su poprilično okvirni. Ono je škrabalica za razmenu ideja. Drugo, čini mi se da smo se složili da se radi ili prevod ili domaći časopis. Nema dovoljno resursa i za jedno i za drugo, sada da li će se zvati GNUzilla ili nešto drugo...

Nije da imam nešto mngo iskustva u planiranju projekata, ali imam nešto. Smile Tako bacanje ideja u prazno je prazan hod, ljudi se zasite kada nema akcije i ideja umire. Ima gomila projekata po netu koji imaju razrađenu ideju, marketing, infrastrukturu i dokumentaciju, samo... nema srži projekta, nema koda, nema teksta.

Raspravu ne bih forsirao ovde na forumu. Ok, neka bude i ovde, ali tako se debelo ograničavamo samo na našu zajednicu, a to nije dobro. Mint ekipa je stvarno pokazala interesovanje da se priključi, a i archeri i još po neko bi uleteo. Wink Jedna tema na forumu za ovakav projekat je premala, preplitaće se ideje. Otvaranje podforuma je... khm, ne bih. Na dopisnim listama se lepo formiraju niti (threadovi) i rasprava može da teče mnogo lepše nego u jednoj temi na forumu. Ko nije upućen u funkcionisanje dopisnih listi, neka se strpi, danas ću napisati uputstvo. Drugo... neki stalni dokumenti i zajedničko pisanje neka bude ili na wikiju ili na etherpadu, praktično nije ni bitno. IRC je sjajan za realtime komunikaciju i za sastanke. Dakle, moj predlog je lista + irc + wiki, što se infrastrukture tiče. Neka ostane i ova tema za pitanja.

Pisanje samo za početnike mi se ne sviđa iz istog razloga kao i ograničavanje na komunikaciju na ovom forumu. Meni je dosadno i da pišem i da čitam tekstove kako pokrenuti program u unityju. Ok da se piše i o tome, i da pokrijemo najčešća pitanja koja se sreću po forumima, ali mislim da su upravo iskusniji korsnici koji bi bili autori tekstova ti koji treba da pokažu šta sve linux može, a ne kako se radi nešto šta je drugačije nego u drugim OS. Zajednice koje se formiraju oko slobodnih projekata treba da budu samoodržive. Šta radimo po pitanju uvođenja novih članova u ideju da sve šta nauče treba da podele sa drugima? Biografije ličnosti koje su bitne za FLOSS zajednice, neka istorijska dešavanja... sve su to teme koje bi mogle biti zanimljive za čitanje, zar ne?

Vidim da se polako formira jedna mini zajednica čiji su članovi korisnici raznih distribucija, shvatanja i znanja. To treba organizovati. Ako nekoga zanima kako se stvaraju FLOSS zajednice, neka pročita ovu knjigu, topla preporuka. Mnogo sam naučio. Autor je Jono Bacon, poznata faca koja radi za Canonical u rukovodi zajednicom. Knjiga je free, naravno. http://www.artofcommunityonline.org/

Šta tačno dalje? Mislim da bismo trebali da se držimo dalje od tog „praznog hoda“ i pukog grananja ideja. Podeliti se u timove, tim za vesti, tim za programiranje, tim za zajednicu, promociju, dizajn, lekturu... Ne previše timova, ali da se zna ko šta treba da radi. Recimo autori i lektori + dizajneri + koordinatori. Redovni sastanci, traženje novih ljudi koji bi da pomognu, definisati osnovne ideje kojih ćemo se držati itd.


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - urke - 29.02.2012. 15.49

Поздрављам, колико ме сећање служи, трећи покушај ревитализације електронског часописа о слободном софтверу на српском језику. Она прва два која су ми у глави нису стигли даље од десетак дана „а могли би и то“ чланака на форумима, а искрено се надам да ће ова „трећа срећа“ уродити плодом.

Пре свега бих се осврнуо на идеју о поновном покретању Гнузиле. Не чините то из више разлога. Прво, није потребно неизбежно упоређивање „овако је било пре а овако је сад“. Друго, оно што је мртво не треба оживљавати (синдром „подгрејан леш“). Дакле, радите потпуно нову ствар, са новим именом, новим дизајном, новим људима, новим рубрикама.

Свакако све добре ствари треба наследити од Гнузиле, али много више треба да буде нових идеја.

Даље, ако већ желите да радите нешто добро, заборавите на превођење „Пуног круга“. Темперамент, жаргон и осећај домаћег корисника није идентичан истима код иностарног аутора.

Избегните тематику „за тоталне почетнике“ у првих пар издања јер ће магазин из „покушаја“ у „нови магазин“ да изгурају искуснији читаоци. Тотални почетници неће ни чути ни знати за нови магазин о слободном софтверу јер нити знају шта је то слободан софтвер, нити имају где за такав магазин да чују. Тек када пројекат уђе у колосек можете убацити и школу за мале пингвине.

Колико сам сигуран да ја нити имам времена, нити воље и енергије да активно и пасивно учествујем у овој причи, толико сам сигуран да ни остала четири човека из ванила поставке Гнузиле (Јелке, Чиван, Марко и Пера) такође немају времена за тако нешто. Горан (Ракић) је опет истрајнији и још увек активан у заједници тако да он можда, али само можда, буде могао да некако помогне.

А кад ствар заживи дуже од два—три издања, имате моју подршку представљањем магазина у „Свету компјутера“.

Срећно!

Убр, не трошите превише енергије на давање предлога шта би све могло; изгорећете, а кад буде дошло време да се нешто конкретно напише, нећете имати воље.


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - _aleksandar_ - 29.02.2012. 16.15

Хвала Вам свима на исказаном мишљењу. Бићу слободан да (на основу досадашњих изјава) предложим даљи рад на само једном пројекту, а то је нови некомерцијални часопис на српском језику. Не сматрам себе напредним Линукс корисником. Основни разлог за то је недовољно (не као школска оцена) познавање енглеског језика. Из тог разлога не знам колико ћу моћи да допринесем овом пројекту јер (на основу досадашњих изјава) акценат у часопису неће бити стављен искључиво на апсолутне почетнике. Слажем се са вама да је добро поставити лествицу што више. Такође мислим да је Уркетова идеја о евентуално каснијем отварању школе малих пингвина јако добра. Потрудићу се да у овом пројекту помогнем највише што могу. Слажем се, атлантик777 да разговор не треба ограничити на ову тему. Предложите како даље да комуницирамо а ја ћу вам се придружити. Можда би било добро уговорити за данас и један састанак на неком ирц каналу? Не знам шта је најбоље. Нека буде како ви кажете.


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - Atlantic777 - 29.02.2012. 16.19

Hajde, onda ćemo se sastati i večeras na #ubuntu-rs-offtopic, tamo negde oko 19h, 20h. Odgovara?


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - _aleksandar_ - 29.02.2012. 16.20

Мени одговара.


RE: Некомерцијални Линукс часопис на српском језику - Dundo - 01.03.2012. 08.56

Nešto mi nije jasno.

Da li vi ovde planirade da radite štampani ili elektronski pdf časopis?

Iz svega navedenog nisam uspio da shvatim, spominju se CMYK i ostale čisto štamparske stvari, pa me zanima.